Ўзбекстон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги



Download 0,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet23/29
Sana23.02.2022
Hajmi0,49 Mb.
#151938
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   29
Bog'liq
Kaltsinatsiyalangan soda

 
 
 
Таянч сўз ва иборалар

Дистилерли суспензия, каттиқ шлам, газсимон моддалар, иккиламчи моддий 
ресурслар, калций хлорид, кам чикиндили технология, сув айланма тизими, дастлабки
карбонизация, тиндирилиш, буғлатиш, ваккум-кристаллизация, доналаш аппарати. 
 
Маъруза - 12 ДИСТИЛЛЕР СУЮКДИКНИНГ НЕФТ ҚОЗИЛМАЛАРГА 
БЕРИЛИШИ 
Махсус тайёргарлик билан дистиллер суюкдикни нефт қазилмаларга <бериш, уни 
утилйзация қилинишининг варианти ҳисобланади. Нефт олиш жойларига сода ишлаб 
чиқариш яқин жойлашган ҳолда бу вариантнинг қуйидаги ижобий томонлари бор: щ- -
сув сарфланиши кескин камаяди; 
- юқоризичликли суюкдик ишлатилган ҳисобига нефт ишлаб чикариш 
унумдорлиги ошади; 
- дистиллер суюқликдан калций хлорид ишлаб чикаришда иссиқлик 
сарфланиши камаяди; 
- суюкликни тайёрлаш учун «ок денгиз» лардан (шламйиғғичлардан) 
фойдаланиш мумкинлиги; 
Нефт ишлаб чикаришида дистиллерли суюкдикни қўллаш учун уни тайёрлаш 
усули қуйдаги поғоналардан иборат: 
- шламйиғгичида («оқ денгизда») дистиллерли суспензияни тиндириш; 
- гипс бўйича ўта туйинишини олиб ташлаш мақсадида тиндирилган дистиллер 
суспензияга сув қўшиш; 
- ретурли шлам иштирокида сув қўшилган дистиллер суюқликни оҳак тош 
куйдириш ўчоклар гази билан карбонизациялаш; 
- дистиллерли суюқликни тиндириш ва транспорт қилиш. Дистиллерли
суспензия дистилляция бўлимидан ( расм) 
шламузатувчилар орқали тиндиргичнинг (1) биринчи бўлимига берилади. Шуни 
айтиш керакки, буғлатувчидан кейин дистиллерли суюқпикга қайта ишланиш суви 
(масалан, оҳак тош куйдириш ўчоқларининг чиқинди сувлари) ёки тиндирилган ва 
совутилган дистиллерли суюқликлар қўшилади. Тиндиргичнинг биринчи бўлимида шлам 
чўктирилиб, тиндирилган суюқлик иккинчи бўлимига (2) оқиб тушади ва бу ердан у 
аралаштириш резервуарга (3) йўлланилади. Калций сулфат бўйича ўта тўйинишини олиб 
ташлаш учун аралаштириш резервуарига сув қўшилади. Сувнинг микдори хлорид ва 
сулфат ионлар концентрацияларига ва дистиллерли суюқликнинг температурасига 
боғликдир. Таркибида 50 н.д. хлорид ва 0,24 н.д. сулфат ионлари бор дистиллерли 
суюқлик карбонизациялашга юборилади. Карбонизация ионларининг пастги қимига 39% 
углерод диоксидли оҳак тош куйдириш ўчоқларининг гази берилади. 
Газнинг сарфланиши тахминан 1,7м
3

3
суюқликга ташкил қилади. 
Карбонизаторда қуйидаги реакциялар ўтади: 
Са(ОН)
2
+СO2
→СаСОз+Н2O 
СаСОз+СO
2

2
ОСа(НСОз)

Иккинчи реакция углерод диоксид ортиқчалигида 
ўтади, яъни ҳосил бўлаётган кальций гидрокарбонатнинг микдори тўғрида тўғри СO

ортиқчилигига боғлиқдир. Кальций гидрокарбонат мустахкам бирикма бўлганлиги учун 
жараёнга сарбий таъсир кўрсатади, чунки кальций гидрокарбонатли суюқлик келиб 
тушиши натижасида «оқ денгиз»да СаСОзнинг қўшимча . миқдорда чўкмаси ҳосил 
бўлиши мумкин ва магистрал трубаузатгичлар инкрустацияга учрайди. Шунинг
учун 


карбонизаторга келиб тушаётган дистиллер суюқликнинг ишқорига ва 
сарфланишига кўра оҳак тош куйдириш ўчоқ газларининг миқдори қаттиқ назорат остида 
бўлиши зарурдир. 
Карбонизация колоннасининг деворларида СаСОз инкрустацияларини ҳосил 
бўлиши тезлигини камайтириш учун аппаратга қуйиқлаштирувчидан (5) ретурли шлам 
берилади (берилаётган дистиллер суюқлиги хажмига нисбатан 18-22%). Ретурли шламда 
СаСОз нинг конценрацияси 240 г/л нй ташкил қилади, карбонизация колонналаридан 
чиқаётган 
шламларда 40 г/л. 
Карбонизация 
жараёнидан 
кейин 
суспензия 
қуйиқлаштирувчига (5) берилади ва ундан ретурли шлам ҳам карбонизация жараёнида 
ҳосил бўлган шламлар ажратилади. Тиндирилган суюқлик тўлиқ тиндирилиши учун 
сақлангичга (6) берилади («оқ денгаз» бўлимига) ва ундан кейин нефт қазмасига 
юборилади. 
Қуйиқлащтирувчининг пастги қисмидан махсус насос билан шлам йиғгичига 
жўнатилади. 
Куйида технологик режим нормалари келтирилган: 
Дистиллерли суспензиянинг тиндирилиш жараёни 
Ҳарорат, °С: 
Йиғгич га тушаётган супензия...............80+10 
Суюқлангичга тушаётган суюкдик ............20±5 
Дистиллерли суюкликнинг карбонизацияси 
Суюқланган дистиллерли суюқликдаги 804
2

ионларнинг микдори, н.д..............................0,25±0,01 
Ретурли шламдаги СаСОз микдори, г/л ............200 дан кам эмас 
Оҳак тош куйдириш ўчоқ газлари: 
Ҳарорати, °С ..............................................2,5±5 
СОг миқдори, % (ҳажм) ................................39 дан паст эмас 

Download 0,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   29




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish