Ӛзбекстан Республикасы Жоқары ҳәм орта арнаўлы билимлендириў министрлиги Әжинияз атындағы



Download 7,55 Mb.
Pdf ko'rish
bet83/333
Sana09.07.2022
Hajmi7,55 Mb.
#760690
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   333
Bog'liq
5-секция Информацион-технология бойынша

Adabiyotlar ro‟yxati. 
1.
―Qishloq va suv xo‘jaligining zamonaviy muammolari‖ mavzusida 
ananaviy ilmiy – amaliy anjuman materialari I-qism. Toshkent 2013 yil 96- bet. 
2.
N.Raximov, R.Muradov Lazerli yer tekislash va tuproqni chuqur yumshatish 
ishlari bo‗yicha qo‗llanma. Toshkent 2012 yil, 23-26 bet.
УЗУН БАЗАЛИ ЕР ТЕКИСЛАГИЧЛАРНИНГ ИШ 
САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ. 
 
Ж.Қўчқоров- таянч докторант, И.Ҳасанов- т.ф.н. доц., А.Тўхтаев., 
А.Савриддинов- талабалар 
ТИҚХММИ Бухоро филиали. 
 
Қишлоқ хўжалигида экиладиган ер майдонларининг мелоратив ҳолатини 
яхшилашнинг асосий омилларидан бир бу текислашдир. Текисланган 
майдонлдарда барча қишлоқ хўжалик экинларининг ҳосилдорлиги ошади, 
суғоришда сув сарфи камаяди ва кейинги эксплуатация қилинадиган қишлоқ 
хўжалик техникаларининг иш унуми ошади, ишлаш шароити яхшиланади.
Чет элларда, масалан, АҚШда ва бошқа ривожланган Европа 
мамлакатларида пахта билан бир қаторда турли деҳқончилик экинлари 
агротехник талаб даражасида текисланган майдонларда етиштирилади.
Шунинг учун ҳам текисланган ерларни жўялаб узунасига 200-600 метргача 
қилиб сифатли суғориш мумкин. Ерларни текислашда, асосан, узун бўйли ер 
текислагичлардан фойдаланадир. (Базаси 15...33 метргача)
Маълумки, бизнинг минтақа шароитида ерларни жорий ва 
эксплуатацион текислаш ҳар йили қисқа агротеҳник муддатда ўтказилади. 
Ҳар бир хўжаликда умумий ер майдонидан 25...30%, кузда ва баҳорда 
экишдан олдин узун базали П-2,8А, П-4, ПА-3, ППА-3,1 ва бошқа маркали 
текислагичлари билан эксплутацион текисланади. Бу ер текислагичлар 
кўриниш жиҳатдан оддий бўлсада, ишлаш, технологик жиҳатдан жуда 
мураккаб бўлиб, уларнинг иш самадорлиги майдон ва нотекисликлар 
ўлчамларига ва бошқа бир қанча омилларга боғлиқ. Бундан ташқари, 
уларнинг маневрчанлиги жуда кам, металл сиғими катта, бошқа қишлоқ 
хўжалик механизм машиналари билан таъминлашга мослашмаган ва иш 
жараѐнида кўп қувватни истеъмол қилади.


124 
Узун бўйли текислагичларнинг рационал ишлаш технологиясини 
асослаш мақсадида Ўрта Осиѐда кўп илмий текшириш ишлари олиб 
борилган. Бу илмий текшириш ишлари шуни аниқладики, текислагичлар бир 
жойдан кўп марта ўтиши натижасида ерни устки қатлами кўп зичланади ва 
қаттиқлашади, агрегатни иш натижасида ерни устки қатлами кўп зичланади 
ва қаттиқлашади, агрегатни иш унумдорлиги камаяди. Бундан ташқари атроф 
чангланади, механизаторларни ишлаш шароити оғирлашади. Бу камчиликлар, 
айниқса, кичик контурли ерларда деярли кўп бўлади. Текширишлар шуни 
кўрсатадики, (масалан П-4А текислагичи) биринчи ўтишда иш ҳажми 
350м
3
/га бўлса, бешинчи марта ўтгандан кейин иш ҳажми 104 м
3
/га ни 
ташкил қилади. Текислагичларнинг бир жойдан ўтишлар сонига қараб 
эффективлигини аниқлаш учун нотекисликларни ўртача қиймати аниқлаб 
чиқилган. (1-жадвал)

Download 7,55 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   333




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish