“Ўзбекистон темир йўлари” датк



Download 1,37 Mb.
bet6/10
Sana06.07.2022
Hajmi1,37 Mb.
#745164
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
54TYF5645

5. Амалий машғулот
Локомотивлар ишининг миқдор ва сифат кўрсаткичларини ҳисоб-китоб қилиш


1. Умумий қоидалар
Мазкур кўрсаткичларни аниқлаш лойихаланаётган депо локомотивларнинг бажарган ташиш ишларини ва локомотив паркидан фойдаланиш даражасини аниқлаш имконини беради.
2. Ишни бажариш тартиби
2.1. Миқдор кўрсаткичларини аниқлаш
Локомотивларнинг умумий юрган йўли (MSйўл) босиб ўтилган (MSш) ва шартли йўллардан иборат бўлади. Шундай қилиб, рўйхатда турган локомотивларнинг умумий босиб ўтган йўли қуйидаги ифодадан аниқланади:
MSум = MSйўлSш км (8)
Мазкур деподаги поезд локомотивларнинг йўлда юрган йўли:
бир кеча кундузда   =10176 лок. км (9)
бир йилда МSйилSкк лок. км (10)

бу ерда lб - локомотив бригадаси i – участкасидаги ишлаш масофаси;


ni - локомотив бригадаси i – участкада ишлашида поездлар жуфтлиги;
m - қабул қилинган айланма участкасида локомотив бригадаси ишлашида участкалар сони.
Шартли йўл деганда локомотивларнинг ёрдамчи юрган йўли тушунилади.
MSш=MSйўл * (11)
бу ерда  - юк ҳаракатланишидаги ёрдамчи йўл коэффициенти (итариш, каррали тортув, якка ҳолда юриш) 0 дан 10% гача қабул қилинади. Масалан, уни 5% деб қабул қиламиз.
Шундай қилиб, рўйхатдаги локомотивларнинг умумий юрган йўли қуйидаги формула билан аниқланади:
MSум = MSйўл + MSш , км

Ҳисоб-китоблар бир кеча-кундузга ва бир йилга бажарилади.


Локомотивнинг тўлиқ айланмаси (локомотив асосий депонинг назорат пунктига беришдан то уни шу постга яна қайтиб келишигача) қуйидаги ифодадан аниқланади:
 -, соат
Локомотивларга бўлган талаб коэффициенти
К =Tп/24
Талаб қилинган локомотивларнинг эксплуатация парки қуйидагига биноан аниқланади:
Мэ=К*п,
бу ерда n – поездлар жуфтлигининг сони


2.2. Сифат кўрсаткичларини ҳисоб-китоб қилиш
Локомотивларнинг бир кеча-кундузда юрган йўли (км/кк) қуйидаги ифодадан аниқланади:
 км/кк
Локомотивнинг бир кеча-кундуздаги унумдорлиги
Пс= Q6p*Sc(1-) , ткм, бр/кеча-кундуз

Локомотивнинг бир кеча-кундузда бажарган фойдали иши


---- соф ҳаракатланишда Рчд= Sc/ Vт
---- умумий вақтдаги фойдали иш Ро= Sc/ Vу
Айланма участкасида ташиш ишлари, ткм бруттода:
Ўртача бир йилда Aйил = Q6p ∙MSйил
Ўртача бир кеча-кундузда Aсут = Q6p ∙MSсут
бу ерда Qбр - юкли таркибнинг массаси, т- брутто (топшириқ бўйича берилади)


2.3. Локомотив бригадасининг штатини аниқлаш
Локомотив бригадасининг ҳар кунлик штати қуйидаги меъёрлар ва иш ҳажмига кўра қуйидаги ифодадан аниқланади:
 ишчи
бу ерда 30,4 - бир ойдаги ўртача кунлар сони
Тбрi - бир айланмада ишлаш вақти
Фбр - битта локомотив бригадасининг бир ойлик иш вақти фонди, Фбр=169,5с.
Бригаданинг битта айланмада ишлаши вақти унинг ташкил этилишига боғлиқ. I тоифа участкаларда у қуйидаги элементлардан ташкил топади.
  (14)
II тоифа участкалар учун эса
  (15)
Локомотивлар бригадасининг рўйхатдаги штати ҳар кунлик штат асосида алмаштириш коэффициентини билган ҳолда (Калм коэффициенти ишда бўлмаган ишчиларни алмаштирилишини ҳисобга олади) қуйидаги ифодадан аниқланади:
  (16)
Калм таътилдаги, хизмат сафаридагилар ёки беморларнинг алмаштирилишини ҳисобга олган ҳолда унинг қиймати 0,12...0,15 атрофида бўлади.
Калм= 0,13 деб қабул қиламиз.


2.4. Локомотив бригадаси иши кўрсаткичлари
Локомотив бригадасининг иш вақтидан самарали фойдаланиши иккита кўрсаткич билан баҳоланади. Улар локомотив бригадасининг ўртача бир соатлик унумдорлиги ва локомотив бригадасининг бир ойда бажарган иши Lбрi.
  (17)
Локомотив бригадасининг бир ойда бажарган иши қуйидагича ифодаланади
  (18)



Download 1,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish