Ўзбекистон тарихи хрестоматия



Download 3,29 Mb.
Pdf ko'rish
bet45/177
Sana14.07.2022
Hajmi3,29 Mb.
#795678
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   177
Bog'liq
xrestomatiya 1

Далварзин.
Ёдгорлик Андижон вилояти Жалолқудуқ туманининг 
Ойим қишлоғидан шарқда жойлашган. 1952 йили Ю.А.Заднепровский 
томонидан топилиб, қарийб 16 йил давомида илмий-қидирув ишлари олиб 
борилди. Далварзин табиий сув яқинида, яъни Қорадарёнинг ирмоғи 
бўйида жойлашган. Майдони 25 га га боради. Ҳозирги кунда марказий 
қисми бир оз ўзлаштирилган. Жануби-ғарб тарафида қишлоқ қабристони 
жойлашган. 
Кўпйиллик илмий-қидирув ишлари натижасида Далварзинда яшаган 
қадимги аҳоли уни уч қисмдан иборат қилиб қурганлиги ҳамда бу ерда 
300- 400 йил ҳаёт қайнаганлиги маълум бўлди. Ҳар бир қисм алоҳида 
девор билан ўралган ва уларнинг ўз вазифаси бўлган. Профессор 
Ю.А.Заднепровский маълумотларига кўра, 18 га майдон асосий яшаш 
жойи, 5 гектари мол-ҳол сақланадиган қисм, 2 гектари эса махсус 
ажратилган бўлак бўлиб, ҳукмдорлар яшаган. Охирги қисм мутахассислар 
томонидан Далварзин арки деб ҳам аталади. Бу ердаги мудофаа деворлари 
ва “арк” нафақат водийда, балки Ўрта Осиё минтақасида ҳам энг 
қадимийларидан ҳисобланади. Далварзин тарихининг илк пайтларида 
унинг атрофи очиқ бўлган, кейинчалик уч қатор мустаҳкам девор билан 
ўраб олинган. Девор пойдевори ости махсус тайёрланиб, тагкурси 
(платформа) қурилган ва унинг устига девор тикланган. Унинг қуйи 
қисмлари ғишт ва гувалак парчаларини яхши пиширилган лой қоришмада 
териб кўтарилган. Юқори қатлам фақат ғишт билан тикланган, 
таъмирлашда ва деворни кенгайтириш ишларида оддий гувалаклардан 
фойдаланилган.


78 
Айтиш керакки, Ўзбекистон ҳудудида энг қадимги гувалак 
намуналари 
Далварзинда 
қайд 
этилган. 
Сейсмик 
жиҳатдан 
мустаҳкамлигини ошириш учун деворнинг қуйи қисми юқорисига 
нисбатан кенгроқ қилинган бўлиб, унинг эни 4-6 м га боради, 2,5 м 
баландликда сақланиб қолган. Ҳисоб-китобларга кўра, девор бутун ён 
атрофидаги аҳоли кучи билан бирйўла тикланган. Қурилишда қатнашган 
усталар ўзлари тайёрлаган ғиштларга махсус белгилар қўйишган, бундай 
белгилар20 хилдан зиёд. Тарихий манбалар ва этнографик маълумотларга 
таяниб амалга оширилгаи ҳисоб-китобларга кўра, деворлар 2-3 йилда, агар 
қурилиш жуда чўзилган бўлса, беш йилда битказилган
1


Download 3,29 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   177




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish