Ўзбекистон республикасининг маъмурий жавобгарлик тўҒрисидаги кодекси биринчи бўлим умумий қоидалар I боб. Асосий қоидалар


-модда. Валюта бойликларини қонунга хилоф равишда олиш ёки ўтказиш



Download 8,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet112/270
Sana14.06.2022
Hajmi8,8 Mb.
#667147
TuriКодекс
1   ...   108   109   110   111   112   113   114   115   ...   270
Bog'liq
bf7ce82e-3f88-6cd4-d643-66b075515741 docs

170-модда. Валюта бойликларини қонунга хилоф равишда олиш ёки ўтказиш
Олдинги
 таҳрирга қаранг. 
Валюта бойликларини қонунга хилоф равишда олиш ёки ўтказиш — 
(170-модданинг диспозицияси Ўзбекистон Республикасининг 1999 йил 20 августдаги 832-I-
сон 
Қонуни 
таҳририда — Олий Мажлис Ахборотномаси, 1999 й., 9-сон, 229-модда) 
Олдинги
 таҳрирга қаранг. 
валюта бойликларини мусодара қилиб, ўн беш суткага маъмурий қамоққа олишга ёки 
ушбу Кодексга мувофиқ ўзига нисбатан маъмурий қамоқ қўлланилиши мумкин бўлмаган 
шахсларга энг кам иш ҳақининг йигирма баравари миқдорида жарима солишга сабаб бўлади. 
(170-модданинг санкцияси Ўзбекистон Республикасининг 2019 йил 15 январдаги ЎРҚ-516-
сонли 
Қонуни 
таҳририда — Қонун ҳужжатлари маълумотлари миллий базаси, 16.01.2019 й., 
03/19/516/2484-сон) 
 LexUZ шарҳи 
Қаранг: Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодексининг 
177-моддаси
, Ўзбекистон 
Республикасининг 2003 йил 11 декабрдаги 556-II-сон «Валютани тартибга солиш тўғрисида»ги (янги 
таҳрири)ги 
Қонуни
, Ўзбекистон Республикаси Марказий банки Бошқаруви ва Давлат божхона 
қўмитасининг 2004 йил 1 мартдаги 249-В, 01-02/19-16-сон қарори билан тасдиқланган «Ўзбекистон 
Республикасининг нақд миллий валютасини олиб кириш ва олиб чиқиш тартиби тўғрисида 
низом
». 


Олдинги
 таҳрирга қаранг. 
171-модда. Валюта ва экспорт-импорт операцияларини амалга ошириш 
тартибини бузиш 
Валюта операцияларини амалга оширувчи корхоналар, муассасалар, ташкилотлар ва 
банклар ходимларининг чет эл валютасини Ўзбекистон Республикасининг ваколат берилган 
банклардаги валюта счётларига яшириб қолиш мақсадини кўзламай туриб вақтида ёхуд тўлиқ 
ўтказилмаслик — 
мансабдор шахсларга энг кам иш ҳақининг саккиз бараваридан ўн икки бараваригача 
миқдорда жарима солишга сабаб бўлади.
Валюта тушумининг бир қисмини қонун ҳужжатларида белгилаб қўйилган тартибда 
ва миқдорларда мажбурий сотишдан бўйин товлаш — 
мансабдор шахсларга энг кам иш ҳақининг саккиз бараваридан ўн икки бараваригача 
миқдорда жарима солишга сабаб бўлади.
Экспорт-импорт операцияларини амалга оширишнинг белгиланган тартибини бузиш 
— 
мансабдор шахсларга энг кам иш ҳақининг саккиз бараваридан ўн икки бараваригача 
миқдорда жарима солишга сабаб бўлади.
Ушбу модданинг 
биринчи
,
иккинчи 
ва 
учинчи
қисмларида назарда тутилган 
ҳуқуқбузарликлар маъмурий жазо чораси қўлланилганидан кейин бир йил давомида такрор 
содир этилган бўлса, — 
мансабдор шахсларга энг кам иш ҳақининг ўн икки бараваридан ўн беш бараваригача 
миқдорда жарима солишга сабаб бўлади.
 LexUZ шарҳи 
Қаранг: Ўзбекистон Республикаси Президентининг 1994 йил 20 апрелдаги ПФ-837-сон 
Фармони билан тасдиқланган «Экспорт-импорт операциялари бўйича валюта назорати тўғрисида 
низом
», Ўзбекистон Республикаси Товар хом-ашё биржасида чет эл валютасида тузилган экспорт 
шартномаларини рўйхатдан ўтказиш, ҳисоб-китобларни ва уларнинг ижроси устидан назоратни 
амалга ошириш тартиби тўғрисида низомни тасдиқлаш ҳақидаги 
қарор 
(рўйхат рақами 1482). 
(171-модданинг матни Ўзбекистон Республикасининг 1999 йил 15 апрелдаги 772-I-сон 
Қонуни 
таҳририда — Олий Мажлис Ахборотномаси, 1999 й., 5-сон, 124-модда) 
Олдинги
 таҳрирга қаранг. 

Download 8,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   108   109   110   111   112   113   114   115   ...   270




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish