Ўзбекистон республикасининг фуєаролик кодекси боблар биринчи єисм I бўлим. Умумий єоидалар


-модда. Низоли ва ўз-ўзидан іаєиєий бўлмаган битимлар



Download 1,08 Mb.
bet44/168
Sana29.11.2022
Hajmi1,08 Mb.
#874471
TuriКодекс
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   168
Bog'liq
Fuqorolik kodeksi 30 bobgacha

113-модда. Низоли ва ўз-ўзидан іаєиєий бўлмаган битимлар

Битим ушбу Кодексда белгилаб єўйилган асосларга кўра, суд іаєиєий эмас деб топганлиги сабабли (низоли битим) ёки бундай деб топилишидан єатъи назар іаєиєий эмас деб іисобланади (ўз-ўзидан іаєиєий бўлмаган битим).


Низоли битимни іаєиєий эмас деб топиш тўјрисидаги талабни ушбу Кодексда кўрсатилган шахслар єўйишлари мумкин.
Ўз-ўзидан іаєиєий бўлмаган битим іаєиєий эмаслигининг оєибатларини єўлланиш тўјрисидаги талабни іар єандай манфаатдор шахс єўйиши мумкин. Суд бундай оєибатларни ўз ташаббуси билан єўллашга іаєли.
114-модда. Битимлар іаєиєий эмаслигининг оєибатлари тўјрисидаги
умумий єоидалар

Іаєиєий бўлмаган битим унинг іаєиєий эмаслиги билан бојлиє бўлган оєибатлардан ташєари бошєа юридик оєибатларга олиб келмайди ва у тузилган пайтидан бошлаб іаєиєий эмасдир.


Битим іаєиєий бўлмаганида тарафларнинг іар бири бошєасига битим бўйича олган іамма нарсани єайтариб бериши, олинган нарсани аслича (шу жумладан олинган нарса мол-мулкдан фойдаланиш, бажарилган иш ёки кўрсатилган хизмат билан ифодаланганда) єайтариб бериш мумкин бўлмаганида эса, агар битим іаєиєий эмаслигининг бошєа оєибатлари єонунда назарда тутилган бўлмаса, унинг єийматини пул билан тўлаши шарт.
115-модда. Битимнинг єонун талаб єиладиган шаклига риоя этмаслик

Битимнинг єонун талаб єиладиган шаклига риоя этмаслик єонунда тўјридан-тўјри кўрсатилган іолдагина унинг іаєиєий эмаслигига сабаб бўлади.


116-модда. Єонун іужжатларининг талабларига мувофиє бўлмаган
битимнинг іаєиєий эмаслиги

Єонун іужжатларининг талабларига мувофиє келмайдиган мазмундаги битим, шунингдек іуєує-тартибот ёки ахлоє асосларига атайин єарши маєсадда тузилган битим ўз-ўзидан іаєиєий эмасдир. Бундай битимга нисбатан ушбу Кодекс 114-моддасининг иккинчи єисмида назарда тутилган єоидалар єўлланилади.


117-модда. Ўн тўрт ёшга тўлмаган шахс томонидан тузилган битимнинг іаєиєий эмаслиги

Ўн тўрт ёшга тўлмаган шахс томонидан тузилган битим ўз-ўзидан іаєиєий эмас, ушбу Кодекс 29-моддасининг иккинчи єисмида назарда тутилган битимлар бундан мустасно.


Бундай битимдаги тарафларнинг іар бири битим бўйича олган іамма нарсани иккинчи тарафга єайтариб бериши, олинган нарсани асл іолида єайтариб бериш мумкин бўлмаганида эса - унинг єийматини пул билан тўлаши шарт. Бундан ташєари, муомалага лаёєатли тараф, агар иккинчи тарафнинг муомалага лаёєатсизлигини билган ёки билиши лозим бўлган бўлса, иккинчи тарафга у кўрган іаєиєий зарарни тўлаши шарт.

Download 1,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   168




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish