Ўзбекистон республикасининг фуєаролик кодекси боблар биринчи єисм I бўлим. Умумий єоидалар



Download 1,08 Mb.
bet40/168
Sana29.11.2022
Hajmi1,08 Mb.
#874471
TuriКодекс
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   168
Bog'liq
Fuqorolik kodeksi 30 bobgacha

101-модда. Битимлар тушунчаси

Битимлар деб фуєаролар ва юридик шахсларнинг фуєаролик іуєує ва бурчларини белгилаш, ўзгартириш ёки бекор єилишга єаратилган іаракатларига айтилади.


102-модда. Битим турлари

Битимлар бир тарафлама, икки тарафлама ёки кўп тарафлама (шартномалар) бўлиши мумкин.


Битим тузиш учун єонун іужжатларига ёки тарафларнинг келишувига мувофиє бир тарафнинг хоіиши зарур ва етарли бўлса, бундай битим бир тарафлама битим іисобланади.
Шартнома тузиш учун икки тараф (икки тарафлама битим) ёки уч ёхуд ундан кўп тараф (кўп тарафлама битим) келишиб хоіиш билдирган бўлиши керак.
103-модда. Бир тарафлама битимларни іуєуєий тартибга солиш

Бир тарафлама битим уни тузган шахс учун бурчлар келтириб чиєаради. У бошєа шахслар учун єонунларда ёки бу шахслар билан келишувда белгиланган іоллардагина бурчлар келтириб чиєариши мумкин.


Бир тарафлама битимларга нисбатан, башарти єонун іужжатларига, битимнинг табиати ва моіиятига зид бўлмаса, мажбуриятлар ва шартномалар тўјрисидаги умумий єоидалар (ушбу Кодекснинг III бўлими) тегишинча єўлланилади.
104-модда. Шартли битимлар

Агар тарафлар іуєує ва бурчларнинг келиб чиєишини юз бериши ёки бермаслиги номаълум бўлган іолатга бојлиє єилиб єўйсалар, битим кечиктириш шарти билан тузилган іисобланади.


Агар тарафлар іуєує ва бурчларнинг бекор бўлишини юз бериши ёки бермаслиги номаълум іолатга бојлиє єилиб єўйсалар, бундай битим бекор бўлиш шарти билан тузилган битим іисобланади.
Агар шартнинг юз беришига унинг юз беришидан манфаатдор бўлмаган тараф инсофсизлик билан єаршилик кўрсатган бўлса, бу шарт юз берган деб іисобланади.
Агар шартнинг юз беришига ушбу шартнинг юз беришидан манфаатдор бўлган тараф инсофсизлик билан ёрдамлашган бўлса, бу шарт содир бўлмаган іисобланади.
105-модда. Битимларнинг шакли

Битимлар ојзаки ёки ёзма (оддий ёки нотариал тасдиєланган) шаклда тузилади.


Сукут саєлаш єонун іужжатларида ёки тарафларнинг келишувида назарда тутилган іолларда битим тузишга бўлган хоіиш-ироданинг ифодаси іисобланади.

Download 1,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   168




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish