Ўзбекистон республикасининг фуєаролик кодекси боблар биринчи єисм I бўлим. Умумий єоидалар



Download 1,08 Mb.
bet36/168
Sana29.11.2022
Hajmi1,08 Mb.
#874471
TuriКодекс
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   168
Bog'liq
Fuqorolik kodeksi 30 bobgacha

86-модда. Ашёларнинг таснифи

Ашёлар фуєаролик іуєуєларининг объектлари сифатида єуйидагиларга бўлинади:


хусусий ва турга хос аломатлари билан белгиланган ашёлар; бўлинадиган ва бўлинмайдиган ашёлар;
истеъмол єилинадиган ва истеъмол єилинмайдиган ашёлар; асосий ва мансуб ашёлар;
мураккаб ашёлар.
87-модда. Хусусий ва турга хос аломатлари билан
белгиланадиган ашёлар

Алоіида, фаєат ўзигагина хос, уни бир хил ашёлар орасидан ажратиб турадиган ва шу тариєа хусусий аломатларга эга бўлган ашё хусусий аломатлари билан белгиланган ашё іисобланади. Хусусий аломатлари билан белгиланган ашёлар жумласига ноёб, яъни ўзи бир дона бўлган ашёлар, шунингдек муайян усул билан ажратиб єўйилган ашёлар (муір босиш, алоіида белгилар тушириш, номер, раєам бериш ва шу кабилар) киради.


Хусусий аломатлари билан белгиланган ашёлар бошєаси билан алмаштириб бўлмайдиган ашёлардир.
Бир турдаги іамма ашёларга хос аломатларга эга бўлган іамда сони, ојирлиги, ўлчови ва шу кабилар билан белгиланадиган ашёлар турга хос аломатлари билан белгиланадиган ашёлар іисобланади.
Турга хос аломатлари билан белгиланадиган ашёлар бошєаси билан алмаштирса бўладиган ашёлардир.
88-модда. Бўлинадиган ва бўлинмайдиган ашёлар

Бўлиш натижасида іар єайси єисми бутуннинг хоссаларини ўзида саєлаб єоладиган ва шу билан бирга ўзининг хўжалик (маєсадли) аіамиятини йўєотмайдиган ашё бўлинадиган ашё іисобланади.


Бўлиш натижасида єисмлари дастлабки ашёнинг хоссаларини йўєотадиган, унинг хўжалик (маєсадли) аіамиятини ўзгартирадиган ашё бўлинмайдиган ашё іисобланади.
89-модда. Истеъмол єилинадиган ва истеъмол єилинмайдиган ашёлар

Бир карра фойдаланиш натижасида йўєолиб кетадиган ёки дастлабки іолатида мавжуд бўлмай єоладиган ашёлар (хом ашё, ёєилји, озиє-овєат маісулотлари ва шу кабилар) истеъмол єилинадиган ашёлар іисобланади.


Єайта-єайта фойдаланишга мўлжалланган, бунда ўзининг дастлабки іолатини узоє ваєт давомида саєлаб єоладиган іамда аста-секин емирилиб борадиган ашёлар (бинолар, ускуналар, транспорт воситалари) истеъмол єилинмайдиган ашёлар іисобланади.

Download 1,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   168




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish