112-модда. Битимнинг нотариал шаклига ва уни рўйхатдан ўтказиш
талабига риоя єилмасликнинг оєибатлари
Битимнинг нотариал шаклига ёки уни давлат рўйхатидан ўтказиш талабига риоя єилмаслик битимнинг іаєиєий эмаслигини келтириб чиєаради. Бундай битим ўз-ўзидан іаєиєий бўлмайди.
Агар тарафлардан бири нотариал тасдиєлаш талаб єилинадиган битимни тўла ёки єисман бажарган бўлса, иккинчи тараф эса - битимни нотариал расмийлаштиришдан бош тортса, суд битимни бажарган тарафнинг талаби бўйича уни іаєиєий деб іисоблашга іаєлидир. Бу іолда битимни кейинчалик нотариал расмийлаштириш талаб єилинмайди.
Агар давлат рўйхатидан ўтказиш талаб єилинадиган битим керакли шаклда тузилган бўлиб, аммо тарафлардан бири уни рўйхатдан ўтказишдан бош тортса, суд бошєа тарафнинг талаби билан битимни рўйхатдан ўтказиш тўјрисида єарор чиєаришга іаєли. Бундай іолда битим суд єарорига мувофиє рўйхатдан ўтказилади.
Ушбу модданинг иккинчи ва учинчи єисмларида назарда тутилган іолларда битимни нотариал тасдиєлаш ёки давлат рўйхатидан ўтказишдан асоссиз бош тортаётган тараф битимни тузиш кечиктирилганлиги туфайли етказилган зарарни иккинчи тарафга тўлаши лозим.
2-§. БИТИМЛАРНИНГ ІАЄИЄИЙ ЭМАСЛИГИ
113-модда. Низоли ва ўз-ўзидан іаєиєий бўлмаган битимлар
114-модда. Битимлар іаєиєий эмаслигининг оєибатлари тўјрисидаги умумий єоидалар
115-модда. Битимнинг єонун талаб єиладиган шаклига риоя этмаслик
116-модда. Єонун іужжатларининг талабларига мувофиє бўлмаган битимнинг іаєиєий эмаслиги
117-модда. Ўн тўрт ёшга тўлмаган шахс томонидан тузилган битимнинг іаєиєий эмаслиги
118-модда. Ўн тўрт ёшдан ўн саккиз ёшгача бўлган вояга етмаган шахс томонидан тузилган битимнинг іаєиєий эмаслиги
119-модда. Муомалага лаёєатсиз деб топилган фуєаро томонидан тузилган битимнинг іаєиєий масиги
120-модда. уомала лаёєати чекланган фуєаро томонидан тузилган битимнинг іаєиєий эмаслиги
121-модда. Ўз іаракатларининг аіамиятини тушуна олмайдиган ёки уларни бошєара олмайдиган фуєаро томонидан тузилган битимнинг іаєиєий эмаслиги
122-модда. Янглишиш таъсирида тузилган битимнинг іаєиєий эмаслиги
123-модда. Алдаш, зўрлик, єўрєитиш, бир тараф вакилининг иккинчи тараф билан ёмон ниятда келишиши ёки ојир іолатлар юз бериши таъсирида тузилган битимнинг іаєиєий эмаслиги
124-модда. Єалбаки ва кўзбўямачилик учун тузилган битимнинг іаєиєий эмаслиги
125-модда. Юридик шахс іуєуєий лаёєатидан ташєарига чиєадиган битимнинг іаєиєий эмаслиги
126-модда. Битим тузиш ваколатларини чеклаш оєибатлари
127-модда. Битимнинг іаєиєий эмас деб іисобланиш пайти
128-модда. Битимнинг бир єисми іаєиєий эмаслигининг оєибатлари
Do'stlaringiz bilan baham: |