Œзбекистон республикаси



Download 7,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet53/138
Sana22.02.2022
Hajmi7,23 Mb.
#90031
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   138
Bog'liq
binolar zilzilabardoshligi

§2.1.10. 
Цунами 
Маълумки, сейсмологлар Ер шаридаги мавжуд эпицентрлар географиясини 
асосан учта сейсмик поясга ажратганлар. Шулардан сейсмик активлиги пояси 
бўлиб, планетамиздаги содир бўладиган зилзилаларнинг тахминан 75% и шу 
поясга тўғри келади. Мазкур сейсмик пояс океан орқали ўтган бўлиб, пояснинг 
чегараси деярли океаннинг икки соҳили бўйлаб ўтади, яъни бу жойдаги содир 
бўладиган зилзилаларнинг эпицентрлари океан тубига тўғри келади. Натижада 
океан ёки денгиз тубидаги грунтнинг сейсмик тўлқинлари таъсиридан мураккаб 
(тектоник) сейсмик тебранма ҳаракати содир бўлади ва бу ҳаракат бевосита океан 


101 
(денгиз) суви муҳитига узатилади. Вақт ўтиши билан океан (денгиз) сувининг 
ҳаракати вужудга келади ва океан (денгиз) туби грунтининг давомли ҳаракати 
ҳамда унинг сувга қайта-қайта таъсиридан океан (денгиз)да сувнинг кучли 
ҳаракати-баҳайбат тўлқинлар вужудга келади. Океан(денгиз)да эпицентрдан 
пайдо бўладиган бундай тўлқинлар-цунами деб юритилади.
"Цунами" сўзи японча "қўлтиқдаги тўлқин" деган маънони англатади.
Олимлар фикрича цунами ҳар қандай зилзилалардан ҳам вужудга келмасдан, 
балки, қуйидаги жуда тез фурсатда кечадиган тўртта омил цунами пайдо 
бўлишига асосий сабаб бўлар экан: 

зилзила ўчоғи океан ёки денгиз тубида ёки ер қобиғининг йирик блокига 
яқинида жойлашган бўлиб, у қобиқ блоки океан ёки денгиз йўналишида 
горизонтал йўналишда ҳаракатланаётиб жуда катта чуқурликдаги сув ҳажмига 
тўқнашади; 

эпицентрал зона устида жуда катта чуқурликдаги сув мавжуд бўлади; 

содир бўлган зилзила гипоцентр чуқурлиги унча катта эмас (10-60 км); 

зилзила кучи етарли даражада катта бўлиши лозим.
Шуни айтиб ўтиш лозимки, зилзила энергияси катта бўлган ҳолдаги (М≥8) 
вужудга келган цунами катта куч билан хавф солади. Кўпгина кузатувлар айтарли 
энергияга эга бўлган (М=5) зилзилалар ҳам цунами кучи унча хавфли 
бўлмаслигини кўрсатди. Қирғоқдан узоқдаги цунами унча хавфли бўлмайди. 
Аммо соҳилга яқинлашган сари тўлқиннинг тезлиги ва баландлиги ортиб 
даҳшатли, вайрон этувчи кучга айланади. Цунами тўлқинлари атрофга 1000 
км/соат гача тезликда тарқалади, тўлқинлар қўлтиқда 30 метргача баландликда 
бўлади. (Цунами тўлқин узунлиги 200-300 км).
Тўлқин ҳаракатланиши тезлиги қуйидаги (Лагранж) формуладан аниқланади:
gH
=
ϑ
бу ерда g- эркин тушиш тезланиши, Н- тезлиги аниқланаётган жойдаги сув 
чуқурлиги.
Одатда тўлқин баландлигининг ортишига океан чуқурлигининг камайиши 
сабабчи бўлади. Тўлқин баландлиги Эри-Грин формуласи ёрдамида 
аниқланилади:
4
M
r
r
M
H
H
h
h
=
бу ерда h
м
-H
м
саёз чуқурликдаги жойда тўлқин баландлиги, h
г
-H
г

чуқурликдаги жойда тўлқин баландлиги. 
Бу формуладан кўриниб турибдики, цунамининг очик океандаги ҳаракат 
тезлиги авваламбор сувнинг баландлигига боғлиқ бўлади. Бундан ташқари 
цунами тезлиги қийматига океан тубининг рельефи (яъни тубининг поғанасимон 
бўлиши ва аксинча), қирғоқ чизиғи шакли ва бошқа шу кабилар ҳам таъсир 
қилади. Цунами ҳаракат йўналишидаги рельефнинг саёзлашиб бориши ва қирғоқ 


102 
шаклининг торайиб борган кўринишида бўлиши цунами баландлигининг ортиб 
кетишига шароит яратади. 
Ер шарининг энг кўп цунами содир бўладиган жой Тинч океан ҳудуди 
ҳисобланади. Цунами содир бўлганда одамларни хавфдан огоҳлантиришга вақт 
жуда кам қолади. Чунки цунамининг ҳаракат тезлиги ўртача 600-800 км/с ни 
ташкил қилади(Vmax=1000км/с). Цунамининг Тинч океандаги ҳаракатланиши 
(югуриши) вақти қуйидагича бўлади:

Аляскадан Калифорниягача 4-7 соат; 

Аляскадан Гавай оролларигача 4-6 соат 

Аляскадан Япониягача 4-8 соат 

Чилидан Гавай оролларигача 14-15 соат

Япониядан Гавай оролларигача 7-8 
Худди 
зилзила 
интенсивлигини 
баҳоловчи 
шкала 
мавжуд
бўлганидек, цунамининг интенсивлигини баҳоловчи шкала ҳам мавжуд. Цунами 
интенсивлигини баҳолашда ишлатиладиган, инглиз олими Н.Н.Амбрейсиз 
томонидан ишлаб чиқилган интенсивлик шкаласини келтирамиз.

Download 7,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   138




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish