Œзбекистон республикаси


- расм.Карпат (Украина) ер ости сувлари режимининг худуд сейсмик



Download 7,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet46/138
Sana22.02.2022
Hajmi7,23 Mb.
#90031
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   138
Bog'liq
binolar zilzilabardoshligi

-
расм.Карпат (Украина) ер ости сувлари режимининг худуд сейсмик
активлигини таққослаш графиги. 
Бунда штрих чизиқ ер ости сувларининг ҳолатини белгиласа, яхлит чизиқ 
1962-
1974 йилларда шу ҳудудларда кузатилган зилзилаларнинг ойлар бўйича 
тақсимланишини билдиради. Расмдаги графикларни таққосласак, уларнинг 
ўзгариш қонуниятини бир-бирига мос келишини кўриш қийин эмас.
Албатта сув босимининг ортишига ҳамма сейсмик актив ҳудудлар бирдай 
сезгир бўлмайди. Қайси ҳудудларда сув босимининг геостатик нагрузкага 
нисбати анча юқори бўлса, бундай сейсмоген зоналар ер ости сувлари 
босимининг ортишига анча сезгир бўлади. Бундай хусусиятлар гидродинамик 
аномалиялар мавжуд бўлган зоналарга хосдир. Олимлар фикрича йирик 
гидродинамик аномалиялар мавжуд бўлган ҳудудларга Карпатолди хавзаси, 
Қрим, Шимолий Кавказ, Закавказ ва Ўрта Осиёнинг баъзи зоналарини киритиш 
мумкин. Албатта бу масалага ойдинлик киритиш учун айтилган ҳар бир ҳудудда 


89 
узлуксиз илмий кузатувларни ташкил қилиш, шу мақсадда илмий тажрибалар 
ўтказиш ва шу каби бошқа қатор масалаларни ечиш орқали конкрет ҳудуд 
сейсмик режимини ер ости сувлари босимига боғлаб ўрганиш мумкин бўлади. 

 
§2. 1. 8
. Зилзила пайтида тарқалувчи сейсмик тўлқинлар.
Зилзила ўчоғини аниқлаш.
Зилзила пайтида ажраладиган энергиянинг жуда кам миқдори (тахминан 7% ) 
эпицентрал зонагача етиб боради. Қолган қисми атроф-муҳит грунти томонидан 
ютилади. Олдин айтганимиздек, зилзила пайтида узоқ йиллар грунтда йиғилган 
потенциал энергия кинетик энергия шаклида турли тўлқинлар хосил қилиб атроф-
муҳитга тарқалади.
Зилзила пайтида икки хил тўлқинлар пайдо бўлади.
1. 
Ҳажмий тўлқинлар 
2. Сирт тўлқинлар 
Ҳажмий тўлқинлар ер қаърида бутун ҳажм бўйлаб тарқалади (товуш 
тўлқинларига ўхшаш) ва у ўз навбатида икки хил тўлқиндан иборат бўлади(51-
расм).
а) Бўйлама ёки Р- тўлқинлар (лотинча Primary- бирламчи сўзининг бош 
харфи билан ҳам юритилади).
Бўйлама (ёки Р) тўлқинлар грунтда тарқалганда грунт зарралари тўлқин 
тарқалиши йўналишида тебранма ҳаракат қилади.
Бу тўлқинлар грунтда тарқалганда муҳитда сиқилиш-чўзилиш кучланишлар 
пайдо бўлади. Бўйлама тўлқинлар тарқалиш тезлиги энг катта бўлган тўлқин 
бўлиб, унинг грунтда тарқалиш тезлиги U=8 км/сек. Шунинг учун ҳам бу 
тўлқинлар ер сиртидаги кузатув пунктларига биринчи бўлиб етиб келади. Р 
тўлқинлар қаттиқ жисмда, суюқликда ҳамда хавода тарқалади.  
б) Кўндаланг ёки S - тўлқинлар.(Бу ҳам лотинча Secоndary - иккиламчи 
сўзининг бош ҳарфи орқали номланган).
Кўндаланг (ёки S) тўлқинлар грунтда тарқалганда грунт зарралари тўлқин 
тарқалиш йўналишига перпендикуляр йўналишда тебранма ҳаракат қилади. (50-
52 
расмларда). Уларнинг тарқалиш тезлиги Р-тўлқинларникидан кичкина бўлиб 5 
км/сек. га тенг. S-тўлқинлар шунинг учун ҳам Р-тўлқинидан кейин кузатув 
пунктига етиб келади. S-тўлқинлар грунтда тарқалганда силжиш деформациясини 
вужудга келтирадилар. Ер сиртида бу тўлқинлардан пайдо бўлган грунт тебранма 
ҳаракат амплитудасини бўйлама тўлқинларникидан катта бўлади ҳамда S-
тўлқинлар энг катта тезланишларни вужудга келтиргани сабабли бино ва 
иншоотлар учун хавфли ҳисобланади.


90 
2. 

Download 7,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   138




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish