Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги


Бириктирувчи тукима касалликлари,васкулитлар



Download 159 Kb.
bet13/14
Sana21.02.2022
Hajmi159 Kb.
#71197
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14
Bog'liq
10Иситма синдроми

3.Бириктирувчи тукима касалликлари,васкулитлар
- Системали кизил волчанка
- Тугунли периартериит
- Ревматик полимиалгия
- Чакка артериити
- Ревматоид артрит
- Ревматик иситма
- Такаясу артериити
- Вегенер гранулематози
4.Дорили иситма
5.Ичак ва жигар касалликлари
- Крон касалиги
- Носпецифик ярали колит
- Алкоголли гепатит
- Жигар циррози
6.Бошка касалликлар
- Саркоидоз
- Аллергик альвеолит
- Кайталанувчи упка артерияси эмболиси
7.Сунъий чакирилган иситма
Хирургик касалликларда терида кузатиладиган узгаришлар
Теридаги узгаришлар хар-хил хирургик касалликларда кузатилади:
1.Облитерацияланувчи эндартериит.Бу патологияда ишемик характердаги симптомокомплекс кузатилади:тери тургорлигини пасайиши.тирноклар усишини бузилиши,оёк мушакларининг атрофияси,сочнинг тукилиши.панжа гиперпигментацияси,болдир териси рангпар булиб колади.Трофик яралар кузатилиши мумкин.Тери рангини узгариши облитерацияланувчи эндартериитнинг асосий белгиларидан бири хисобланади.Касалликнинг бошлангич даврида оёк панжаси терисининг ранги кон айланиш суайиши окибатида жуда рангпар холатга киради.Панжани пастга туширганда рангпар тери нормага кайтади.агарда панжани бармок билан босиб юборилса.узок вакт сакланиб колувчи ок дог пайдо булади.сунгра тери нормага кайтади.Оеклардаги рангпарлик айникса юрган пайтда аник кузга ташланади.касалликнинг кейинги стадияларида рангпарлик доимий характерга эга булиб колади. Артериядан ташкари патология вена системасига утган булса.тери кукиш ранга кириши мумкин.Бемор оекдаги рангпарликдан ташкари,эндариит касаллигида оекларда нохуш сезги сезади.кейинчалик бу сезги огрик билан алмашинади.огрик характери хар-хил булади.Айрим беморларда огрик утмас характерда булса, бошка беморларда уткир ва кучли характерда кечади.
2.Оек веналарининг варикоз кенгайиши:компенсация стадиясида кенгайган вена томирлари тик холатда кузга ташланади.субкомпенсация стадиясида- цианоз ва гперпигментация кушилади,декомпенсация стадиясида – бемор оегида огрик сезади. Болдир сохаси хажми ортади.Тукима трофикаси бузилади.дерматит, склороз ва индурация ривожланади.Бу стадияда касаллик асоратлдари пайдо булади:трофик яралар,тромбофлебит,экзема,варикоз кенгайган веналардан кон кетиш,иккиламчи лимфадема кузатилади.трофик яралар пайдо булади.Ажралмалар пайдо булади.
3.Варикоз кенгайган веналар тромбофлебити.Веналар каттиклашади,тери гиперемияланади ва тана харорати ортади.
4.Флеботромбоз – узгармаган веналарда тромб хосил булиши билан характерланади.Кейинчалик яллигланиш содир булади.
5.Тромбофлебит – яллигланган веналарда тромб хосил булади.Бу патологияни келиб чикишида инфекция,травма ва хавфли усмалар асосий роль уйнайди.тромб хосил булишида вена томири деворини травмаси,кон окимини секинлашуви ва кон ивишини кучайиши сабаб булади.
Юза веналарини тромбофлебити.Беморда веналарда яллигланиш,шишлар ва веналар палпацияланади.
Чукур веналар тромбофлебити клиникаси патологик жараённинг таркалганлигига боглик.Илеофеморал тромбозда шиш ва теридаги цианоз оёк панжасидан чов бойламигачам таркалади.
6.Сариклик: гемолитик,паренхиматоз ва механик
7.Чурра:Чурра копи яллигланишида терида узгаришлар кузатилади.
8.Оёклар гангренаси
9.Совук уриши- совук таъсирида сурункали тери яллигланиши кузатилиши мумкин
Уткир панкреатит бу ошкозон ости безини жарохатланиши хисобланиб Уткир кечиши билан характерланади.ошкозон ости бези ферментатив жарохатланиши билан бошланади кейинчалик патология кушни тукимага ва бошка аъзоларга(юрак,жигар,буйрак,упка) таркалади. Яллигланиш безда иккиламчи характерга эга булади.Уткир панкреатитга замонавий таъриф куйидагича: Уткир панкреатит – бу ошкозон ости безининг демаркацион характердаги асептик яллигланиши булиб,панкреацитларни некробиози ва ферментатив аутоаггрессияси билан кечади.

Download 159 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish