Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги тошкент тиббиёт академияси


Бирламчи альдостеронизм (Конн синдроми)



Download 8,73 Mb.
bet17/28
Sana24.03.2022
Hajmi8,73 Mb.
#508364
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   28
Bog'liq
Симптоматик артериал гипертензия

Бирламчи альдостеронизм (Конн синдроми) - бу буйрак усти безларининг гломеруляр қатламида альдостероннинг ҳаддан ташқари кўп ишлаб чиқарилиши натижасида ривожланадиган синдром. Бунинг сабаби 85% ҳолатларда буйрак усти кортексининг гломеруляр зонасидан чиқувчи альдостерома, камроқ тарқалган икки томонлама диффуз адренал кортикал гиперплазия (9%) ёки карциномадан (6%) келиб чиқадиган гормон-фаол ўсма.
Конн синдроми - бу 30-45 ёшдаги аёлларда учрайдиган касаллик, аммо болалар ва қарияларда хам учрайди.

Расм. 21. Альдостерома




Патогенез. Альдостерон секрециясининг ошиши дистал буйрак найчаларида натрийнинг реабсорбциясининг ошишига, унинг чиқарилишининг пасайишига ва гипернатриемияга олиб келади. Буйрак найчаларидан, ичаклардан, тупик ва тер безларидан ортиқча калий чиқиши, водород ионлари секрециясининг кўпайиши гипокалиемия, гипохлоремия ва ҳужайрадан ташқари алкалознинг ривожланишига олиб келади. Қон босимининг кўтарилиши айланиб юрувчи плазма ва қон кўпайиши, шунингдек қон томир деворида натрий ионларининг тўпланиши туфайли вазоспастик реакциялар туфайли юзага келади (22-расм).

Расм.22. Конн синдромида АҚБ кўтарилиши механизми.


Сийдикда альдостероннинг чиқарилиши одатда кучаяди, аммо оғир аломатлар бўлган баъзи беморларда унинг нормал чиқарилиши қайд этилади. Гиперальдостеронурия қисқарган (кўпинча 0 га қадар) плазма-ренин фаоллиги билан бирлаштирилади.


Клиника. Бирламчи гиперальдостеронизмнинг симптомларини уч гуруҳга бўлиш мумкин: нерв-мушак, буйрак ва гипертензия билан боғлиқ.
Нерв-мушак белгиларига мушакларнинг заифлиги,тиришишлар, парестезиялар киради. Мушакларнинг кучсизлиги вақти-вақти билан такрорланадиган хуружли характерига эга, беморларнинг 39 фоизида бўш фалаж бир неча соатдан 3-4 ҳафтагача давом этади. Бундай ҳолда, мушакларда парестезия ва ўткир оғриқлар кузатилади. Бир қатор беморларда тиришишлар нормал зардобдаги калций ва фосфор билан, кўпинча Хвостек ва Труссо ижобий аломатлари билан кечади. Тетания умумий ёки маҳаллий бўлиши мумкин. Унинг ривожланиши ҳужайрадан ташқари алкалоз ва ҳужайра ичидаги ацидоз билан изоҳланади.
Буйракнинг шикастланиши полиурия, никтурия, гипостенурия билан намоён бўлади, бу эса ташналик ва полидипсиянинг кучайиши билан бирга келади.
Кўпгина беморларда гипертензия дорилар терапиясига чидамли бўлиб, беморларни доимий бош оғриғи, бош айланиши ва юрак минтақасида оғирлик ҳисси безовта қилади. ЭКГда гипокалиемияга хос бўлган ўзгаришлар аниқланади.
Қуйидаги текширув натижалари Конн синдромини ташхислашда ёрдам беради:
1. гипокалиемия (аммо касалликнинг дастлабки босқичларида калий миқдори нормал бўлиши мумкин), шу жумладан вақтинчалик (<3,6 ммол / л);
2. ҳужайрадан ташқари алкалоз (қон рH даражаси 7,46 дан юқори); плазма бикарбонати (27-50 мекв/л, норма 21-27 мекв/л);
3. гипохлоремия (норма 96-108 ммол/л);
4. плазма альдостеронининг кўпайиши;
5. плазма-ренин фаоллигининг пасайиши (<1 нг/мл/соат);
6. Сийдикнинг ишқорий реакцияси, калий ва сийдик чиқаришнинг кўпайиши, кунига 2-7 л гача, ўсийдик зичлиги 1016 дан кам, ўртача протеинурия;
7. паст плазма-ренин миқдори.
МСКТ ва МРГ буйрак усти безларидаги ўзгаришларни визуал кўриш ва ўсимта локализациясининг ён томонларини аниқлаш учун амалга оширилади.

Download 8,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   28




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish