Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги тошкент фармацевтика институти


Қуруқ органопрепаратларнинг умумий олиниш теҳнологияси



Download 373,49 Kb.
Pdf ko'rish
bet22/33
Sana10.03.2022
Hajmi373,49 Kb.
#488175
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   33
Bog'liq
galen preparatlari

Қуруқ органопрепаратларнинг умумий олиниш теҳнологияси.
Уларни ишлаб чикариш куйидаги боскичлардан иборат булади: ҳом ашёни
тозалаш, киймалаш, куритиш, ёглардан тозалаш, ажратувчини учириш,
баҳолаш ва кадоқлаш. Орган олиниб, гушт майдалагичда кийма килинади.
Кийма сир билан копланган патнисларда юпка катлам билан куритиш
жавонида 40-50'С
ҳароратда куритилади. Сунг куритилган масса «Сокслет» асбобида бензин
ёки
петролейн эфири билан ёгсизлантирилади. Ажратувчи буглатилади. Нурук
масса
тегирмонларда майдаланади ва баҳоланади.
Ичиш учун мулжалланган суюк органопрепаратларнпнг олиниши.
Керакли орган кийма ҳолига келтирилиб, тегишли ажратувчи (эфир, нордон-
лаштирилган спирт,сув) билан ажратма олинади. Олинган ажратма сувли
эритмага утказилиб, ёт оксиллар ва ёглардан тозаланади. Бунинг учун салкин
жойда бир неча кунга колдириш, изоэлектрик нуктасига етказиш, тузлаш
каби усуллардан фойдаланилади, сузилади, баҳоланади. Емон ҳидни
йукотиш учун эссенция кушилади. Сунг кадокланади ва салкин жойда
сакланади.
Инъекция учун ишлатиладиган органопрепаратларинг олиниши.
Буларни ишлаб чикариш куйидаги боскич- лардан иборат: ажратма олиш,
ёглар ва оксиллардан тозалаш, таъсир этувчи моддани ажратиб олиш, уни
эритувчида-
эритиш, баҳолаш ва кадоклаш.
Кийма ҳолига келтирилган ҳом ашёдан тегишли ажратувчи ёрдамида
мацерация ёки бисмацерация усулида ажратма олинади. Ажратмани ёглардан
тозалаш учун ажратувчи бутунлай буглатилиб, колган сувли ажратма
сузилади. Сунг тенг микдорда аралаштирилган бензин ва эфир билан
ишланади. Ажратма каватларга булингач, бензин кавати (ёглар) куйиб


олинади. Оксил моддалардан тозалаш учун юкорида келтирилган (coвук,
жойда саклаш, изоэлектрик нуктага келтириш, спирт ёки огир металл тузлари
билан ишлаш) усулларидан фойдалани- лади. Ажратма сузилади, биологик,
баҳолашдан сунг кадокланади. Фаол моддани (гормон, фермент) ажратиб.
олиш учун спирт ёки электролит эритмалари билан чуктирилади. Ажратиб
олинган фаол моддалар керакли эритувчида эритилиб, баҳоланади ва
тургунлаштирилади. Стериллаш кимёвий, физик ва меҳаник усулларда
бажари- лади. Ҳар бир идиш ёрлигида корҳона номи, манзилгоҳи, таъсир
этувчи модда бирлиги, текширилганлиги, тайёрланган вакти ва муддати
курсатилган булади.

Download 373,49 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   33




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish