Макропрепаратлар
|
1. Мускат жигар (жигар сурункали тўлақонлиги). Аъзо ҳажми катталашган, консистенцияси қатиқ, юзаси силлиқ. Кесилганда ола-була: қўнғир-қизғиш соҳалари сариқ соҳалар билан аралашгани мускат ёнғоғининг тузилишини эслатади. Жигар рангларининг ўзгариши унда қон айланишнинг ва ангиоархитектоникасининг хусусиятлари билан боғлиқ.
|
|
|
|
2.Ўпканинг қўнғир индурацияси. Ўпка катталашган, қўнғир рангда, консистенцияси қаттиқ. Ўпканинг қўнғир индурациясининг сабаби-сурункали тўлақонлик.
|
|
|
|
3. Бош мияга қон қуюлиши. Мия тўқималарида қўнғир-қизғиш рангдаги қон қотиб қолган соҳани кўриш мумкин, қон қуйилган жойда мия моддаси шикастланган (гематома).
|
Электронограмма
|
1. жигарнинг мускатли (димланган, юракли) фибрози: 1–янги пайдо бўлган коллаген толалар, перисинусоидал бўшлиғда (Диссе бўшлиғида) липофибробластлар яқинида (синусоидларнинг капилляризациялани) синтезнинг фаоллашуви натижасида базал мембрана пайдо бўлган.
|
Мавзунинг асосий назарий саволлари
Шишиш
Шишиш суюқликнинг томир ичидан ташқарига ҳаракати натижасида келиб чиқадиган жараёндир; суюқлик оқсилни кам миқдорда бўлиши (транссудат) ва кўп миқдорда бўлиши (экссудат) натижасида бўлиши мумкин.
Шишишнинг сабаблари:
■ гидростатик босимнинг баландлиги (масалан, юрак етишмовчилиги);
■ плазмадаги альбуминнинг камайиши ёки синтезининг пасайиши натижасида коллоидларнинг осмотик босимнинг пасайиши, (масалан, жигар касалликлари, оқсил етишмовчилиги), ёки кўп йўқотиш натижасида (масалан, нефротик синдром);
■ томирларнинг ўтказувчанлигини ошиши (масалан, яллиғланиш), одатда маҳаллий бўлиб, лекин организмга тарқалиши тизимли касалликлар натижасида, масалан, сепсисда кенг тарқалиши мумкин;
■ лимфатик обструкция (масалан, инфекция ёки неоплазия);
■ натрий ва сувнинг ушланиб қолиши (масалан, буйрак етишмовчилиги).
Тромбоз
Тромбнинг пайдо бўлиши асосан Вирхов триадасининг битта ёки бир нечта компонентлари билан боғлиқ:
■ эндотелийнинг шикастланиши (масалан, токсинлар, гипертония, яллиғланиш ёки метаболик маҳсулотлар), эндотелийнинг фаоллашуви ва эндотелиал генларнинг экспрессияланиши ва уларнинг коагуляцияга олиб келиши;
■ қоннинг аномал димланиши ёки турбулентлик (масалан, аневризма, атеросклеротик пилакча оқибатида).
■ бирламчи гиперкоагуляция (масалан, Лейденнинг V фактори, протромбин синтезининг кучайиши, антитромбин III танқислиги) ёки иккиламчи (масалан, ётоқ режими, тўқималарнинг шикастланиши, ёмон сифатли янги пайдо бўлган ўсма ёки антифосфолипид антитаначалар [антифосфолипид антитаначаларсиндроми]) ёки тромбоцитар факторга қарши антитаначалар IV/Гепаринли комплекслар [гепарин-индуцирланган тромбоцитопения]).
■ Тромблар тарқалиши, эриши, қайтадан тузилиши ёки эмболияга олиб келиши мумкин.
■ Тромбозни томирларни маҳаллий окклюзияга учраб шикастланиши ёки дистал эмболизация чақиради.
■ Ўпкадаги тромблар асосан оёқлардаги чуқур веналарнинг тромбларидан келиб чиқадилар; уларнинг таъсири асосан эмболнинг ҳажмидан ва турган жойига боғлиқ. Оқибатлари ўнг томонлама юрак етишмовчилиги, ўпкадан қон кетиши, ўпка инфаркти ёки қўқисдан ўлимга олиб келади.
■ Тизимли эмболалар асосан деворда ёки клапандаги тромблардан, аортанинг анервизмаларидан ёки атеросклеротик пилакчалардан келиб чиқадилар; инфарктга сабаб бўлиши эмболизация жойига ва коллатерал қон айланиш тизими бор ёки йўқлигига боғлиқ.
Шок
• Шок тўқималарнинг системали гипоперфузияси бўлиб, юракнинг қонни ташлашининг камайиши ва/ёки айланувчи қоннин ҳажмини камайиши натижасида юзага келадиган ҳолат.
• Шокнинг асосий турлари - кардиоген (масалан, миокард инфаркти), гиповолемик (масалан, қон йўқотишда) ва тизимли яллиғданишдаги шоклар (масалан, оғир инфекцияларда); оғир орқа ва бош мия жароҳатлари ва тез сезувчанликга асосланган оғир реакциялар нейроген ва анафилактик шокга олиб келишлари мумкин.
• Барча турдаги шок ҳолатлари ўз вақтида чора кўрилмаса гипоксик оғир жароҳатга олиб келади.
• Септик шок организмнинг бактериал, вирусли ёки заамбуруғли инфекцияларга жавобидир; бу тизимли яллиғланувчи ҳолат бўлиб эндотелиал ҳужайраларнинг фаоллашуви, тўқималарнинг шишиши, ва томир ичида қоннинг димланиши ва метаболик бузилишлар билан кечади ва доимо аъзо етишмовчилигига ва ўлимга олиб келади.
Do'stlaringiz bilan baham: |