6 Дарс. Қон кетиши. Тромбоз. Эмболия. Инфаркт.
Мавзунинг руҳлантирувчи мақсади: мавзуни билиш умумий курсдаги бошқа мавзуларни (яллиғланиш, компенсатор ва адаптив жараёнлар, ўсмалар) ўзлаштиришда ёрдам беради, шунингдек, касалликлар патологик анатомиясини, айниқса, юрак-қон томир касалликлари, лейкозлар ва анемиялар, жигар ва буйраклар касалликлари, жигар, буйрак, ички секреция безлари ва таянч-ҳаракат тизими инфекцион патологияларини ўзлаштиришда зарур. Клиник фанларни ўзлаштириш ва шифокор амалиётида клиник-анатомик анализ учун мавзуни ўрганиш муҳим.
Ўзлаштиришнинг асосий мақсади:
тромбоз, эмболия, инфарктнинг омиллари, ривожланиш механизмлари ва функционал аҳамиятини ўрганиш, уларнинг макроскопик ва микроскопик расмлари асосида фарқлаш.
Дарснинг аниқ мақсадлари:
1. тромбозга таъриф бериш унинг турларини, омилларини ва пайдо бўлиш шароитларини тушунтириш;
2. тромбнинг морфологик тавсифларини билиш, уни ўлишдан кейинги қоннинг ивиб қолишидан фарқлаш;
3. тромбознинг аҳамияти ва оқибатларини билиш;
4. эмболияга таъриф бериш унинг турларини билиш;
5. организмга эмболиянинг аҳамияти, ва ўпка артериясининг тромбоэмболиясида ўлимнинг механизмини билиш;
6. инфарктга таъриф бериш унинг, сабаблари, ривожланиш босқичларини билиш;
7. инфарктнинг турларини макроскопик ва микроскопик расмлари бўйича аниқлаш;
8. инфарктнинг моҳиятини ва оқибатларини билиш;
9. ТИҚҚга таъриф бериш, унинг турларини санаб ўтиш, морфологиясини таърифлаш ва оқибатларини санаб ўтиш.
Зарур билимлар даражаси: талаба анатомия ва гистология курсларидан қон-томир аъзоларининг тузилишини, физиология ва биохимия курсларидан – унинг вазифалари ва бошқарилиш механизмларини, умумий патологик анатомия курсидан дистрофиялар турларини билиши керак.
Мустақил тайёрлов саволлари (мавжуд билимлар даражаси):
1. тромбознинг таърифи;
2. тромбознинг таърифи, турлари, ривожланишнинг механизмлари;
3. тромбнинг макро- микроскопик тавсифлари, аҳамияти ва оқибатлари;
4. эмболиянинг таърифи;
5. эмболиянинг турлари ва уларнинг патологиядаги аҳамияти;
6. ўпка артериясининг тромбоэмболиясида ўлимнинг механизмини;
7. инфарктнинг таърифи, турлари, сабаблари, ривожланиш босқичлари, аҳамияти ва оқибатлари;
8. ДВС синдромнинг таърифи, турлари, сабаблари, ривожланиш босқичлари, аҳамияти ва оқибатлари.
Терминология
Агглютинация (agglutinatio) –бактериялар, эритроцитлар ва бошқа ҳужайравий элементларнинг тўпланиб ёпишиб қолиши ва имунн зардобига қўшилганда тиниши.
Адгезия (adgesio) – ёпишиб қолиш.
Дилатацион тромб (dilatare – кенгайиш) –аневризмадаги тромб.
Коагуляция (coagulatio – ивиш) – қоннинг ивиши.
Марантик тромб – димланган тромб.
Метастазланиш (meta – бошқача, staseo – ўрнатилган) –қон билан ўсишга ва кўпайишга қодир бўлган элементларни сақлаган тромбларни олиб келиниши.
Обтурацияланувчи тромб (obturatus – тиқмоқ) – томир бўшлиғида тиқилиб қолган тромб.
Парадоксал эмболия – катта қон айланиш тизимидан тромбни ўпкага ўтмасдан артерияларда пайдо бўлиши.
Преципитация (praecipitatio – ўтириш) – қолдиқни суюқликдан ажралиб пастга чўкиши.
Ретракция (retractio – қисқариш, бужмайиш) – қон қуйқасининг бужмайиши.
Ретроград эмболия –эмболнинг қон оқимига қарши ҳаракати.
Сладжланган қон (sladge – гирдоб) – қоннинг эритроцитлар агрегациясидаги ҳолати.
Тромбоз (thrombosis – ивиш) –тирикликда томир бўшлиғида ва юрак бўшлиғида қоннинг ивиши.
Эмболия (em baliein –ичига отиш) –қонда ёки лимфада одатда нормада учрамайдиган зарраларнинг айланиши ва уларнинг томирни беркитиб қўйиши.
Do'stlaringiz bilan baham: |