’zbekiston respublikasi oliy va o’rta maxsus ta ‘lim vazirligi qarshi davlat universiteti

Zaharli moddalarning  ta
’siri. Ko’pchilik kimyoviy birikmalarning zaharli 
ta
’siri  amaliy  va  nazariy  jixatdan  katta  ahamiyatga  ega  bo’ladi.  Anorganik 
birikmalardan  turli  xil  ogir  metallarning  tuzlari,  xuso
’san,  simobning  tuzlari 

---

(sulema), kumushning tuzlari (kumush nitrat), kurgoshinning tuzlari va hokazolar 
kuchli ta
’sir ko’rsatadi. Bu tuzlar konsentratsiyasi 0,1—0,2% (1 : 1000 va 1 : 500) 
bo
’lganda  bakteriyalarning  vegetativ  hujayralari  bir  necha  minut  ichida  nobud 
bo
’ladi. Tuzlar konsentratsiyasi 0,01% (1:10000) va hatto, undan past bo’lganda 
ham  ba
’zan  bakteriyalar  tez  nobud  bo’lishi  kuzatiladi.  Bunday  zaharlarga 
bakteriyalar  sporasi  birmuncha  chidamli  bo
’ladi.  Ular  bir-muncha  yuqori 
konsentratsiyaga ancha vaqt bardosh bera oladi. Bu chidamlilikka sporalar tashqi 
po
’stining  tuzlarni  kam  o’tkazishi  sabab  bo’lib,  shu  tuzlarning  zaharli  ta’siri 
protoplazmaning  fiziologik  holatiga  ta
’siri  bilan bog’liqligini ko’rsatadi. Odatda 
ogir  metallarning  tuzlari  protoplazmaning  oqsil  moddalarini  ivitadi  va  ular  bilan 
birgalikda  suvda  erimaydigan  albuminatlar  hosil    qiladi.  Buning  natijasida 
protoplazmaning  tuzilishi  bo
’ziladi  va  hayot  faoliyati  normal  holda  bormaydi. 
Xlorli ohak (1 : 1000), xlor (1 : 1000000), vodorod peroksid, ozon, permanganat, 
perxlorat  va  boshqalar  mikroorganizmlarning  rivojlanishiga  tahminan  xuddi 
yuqoridagidek,  ayrim  hollarda  esa  undan  ham  kattik  ta
’sir  qiladi.  Ular  zaharli 
ta
’sirining  tabiati,  hujayra  protoplazmasidagi  nobud  qiluvchi  oksidlanish 
jarayonlariga  bog
’liq  bo’lsa  kerak.  Ulardan  farq  qilib,  sulfit  angidrid  va  sulfit 
kislota  tuzlari  hujayradagi  oksidlanish  jarayonlariga  ko
’rsatadigan  ta’siridan 
tashqari, gidrolitik fermentlarning aldegid gruppasini bog
’lashi va fermentlarning 
aktiv ishini buzishi mumkin. 
Protoplazmaga  ta
’sir  etish  tabiati  boshqacha  bo’lsa  ham,  vodorod  sulfid, 
uglerod  (II)-oksid,  sianli  va  rodanidli  birikmalarning  zaharliligi  ancha  kuchlidir. 
Bu  moddalar  oksidlovchi  fermentlar  (temir  va  rux)  tarkibiga  kiruvchi  ogir 
metallarni  oson  bog
’laydi va shu bilan birga ularni ishdan chiqaradi. Agar nafas 
olish  fermentlari  inaktivlangan  bo
’lsa,  normal  nafas  olish  mumkin  bo’lmay 
qoladi, buning natijasida hujayraning hayot faoliyati ham to
’xtaydi. Uglerod (II)-
oksid ikki valentli temirni borlaydi va oksidlanuvchi katalizning birinchi etapini, 
sianli  tuzlar  esa  uch  valentli  temirni  bog
’laydi  va  oksidlanuvchi  katalizning 

---

boshqa  etapini  zaharlaydi.  Ularning  zaharli  ta
’siri  0,01  dan  0,001  mol  gacha 
konsentratsiyada namoyon bo
’ladi. 
Ko
’p  organik  birikmalar ham  bakteriyalar  uchun  juda  zaharlidir. Bularga, 
birinchi  navbatda,  yoglar  va  aromatik  birikmalar  qatorining  spirtlarini  kiritish 
mumkin.  Etil,  propil,  butil  va  amil  spirtlar  va  ularning  izomerlari  bir-biridan 
zaharlidir.  Spirtlarning  zaharli  ta
’sirining  tabiati  ularning  sirtki  aktivligiga  va 
hujayra  protoplazmasi  ichiga  osongina  kirish  xususiyatiga  bog
’liq. Spirtlar sirtki 
aktivlikka  ega  bo
’lganligi  sababli  protoplazmaning  mitselyar  yuzasida  tanlanib 
adsorbilanadi va shu bilan birga protoplazmaning normalishini buzadi; xuso
’san, 
ular nafas olish va azot tuplash jarayonlarining normal borishini izdan chiqaradi, 
chunki bu jarayonlar protoplazmaning struktura yuzasi bilan chambarchas bog
’liq 
bo
’ladi. 
Karbol  kislota  nomi  bilan  ma
’lum  bo’lgan  aromatik  spirt-fenol  ham 
bakteriologik  amaliyotda  keng  mikyosda  ishlatiladi.  Bakteriyalarning  vegetativ 
hujayralari fenolning 3
—5% li eritmasida juda tez nobud bo’ladi, sporalari (Vas.