Zbekiston respublikasi oliy va o ‗ rta maxsus ta`lim vazirligi


IJODKORNING QAT`IY POZITSIYАSI



Download 4,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet217/292
Sana03.01.2022
Hajmi4,25 Mb.
#313213
1   ...   213   214   215   216   217   218   219   220   ...   292
Bog'liq
Erkin Vohidovning so`z qo`llash mahorati-To`plam

IJODKORNING QAT`IY POZITSIYАSI 

Umurzoq O„LJABOYEV, 

O„zbek tili va adabiyoti kafedrasi dotsenti (GulDU) 

  

Atoqli  adibimiz  O‗tkir  Hoshimovning  barcha  asarlariga  xos  yetakchi 

xususiyat,  bu  –  tasvirda  lirizm  ekanligi,  qahramonlaridagi  hissiy  holatlarni  juda 

katta mahorat bilan ochib, ko‗rsatib berishga qodir yozuvchilardan biri bo‗lganligi 

adabiyotshunoslar  tomonidan  e`tirof  etilgan.  Uning  asarlaridagi  ifodalar  o‗zining 

g‗oyat jozibadorligi, tilining shiraliligi, peyzaj va portretlar yaratishda elementlar 




381 

 

o‗zining  aniqligi,  hayotiyligi  bilan  ajralib  turadi.  O‗.Hoshimov  har  bir  asarida 



dastlabki jumlalardanoq o‗quvchi diqqatini o‗ziga rom eta oladigan iste`dod sohibi 

edi.  Qarangki,  uning  ijodi  mutaxassislar  tomonidan  yetarli  darajada  o‗rganilgan 

bo‗lishiga  qaramay,  faqat  bitta  jihatiga  –  tasvirda  ana  shu  lirizm  bilan  bog‗liq 

bo‗lgan  tomonlariga  ko‗proq  e`tibor  qaratilgandek  taassurot  qoladi.  Aslida  esa 

haqiqiy  manzara,  e`tibor  berilsa,  boshqacharoq,  biz  aytib  kelayotgan  gaplarga 

nisbatan  boyroq  ekanligini  payqash  unchalik  qiyin  emas.  Aniqrog‗i,  men 

ta`kidlamoqchi bo‗layotgan jihat, bu – lirik ifoda tarzi yozuvchi ijodida qanchalik 

salmoqqa ega bo‗lib kelayotgan bo‗lsa, dramatik, hatto tragik holatlar tasviri ham 

undan  kam  ahamiyatga  ega  emasligidir.  Bunga  amin  bo‗lish  uchun  yozuvchi 

qalamiga  mansub  asarlarni  birin-ketin  ko‗z  oldimizga  keltirishga  harakat  qilib 

ko‗raylik.  Mana,  o‗sha  bir  vaqtlar  A.Qahhorning  e`tiboriga  sazovor  bo‗lgan, 

yozuvchining  katta  adabiyot  maydoniga  kirib  kelishida  ―ko‗prik‖  vazifasini 

o‗tagan  mo‗‘jazgina  ―Cho‗l  havosi‖  qissasini  olaylik.  Asar  bor-yo‗g‗i  uchta 

maktubdan tashkil topgan, xolos. Uning syujeti asosida bosh qahramonning sevgisi 

bilan  bog‗liq  his-tuyg‗ular  tasviri  turadi.  Botirga  o‗zi  yaxshi  ko‗rgan  qizining 

e`tiborini qozonish, o‗zligini topish uchun talay hayot sinovlardan o‗tishga to‗g‗ri 

keladi.  Har  holda  asar  so‗ngida  qahramon  bu  dunyoda  yashash  inson  uchun 

unchalik ham  oson ishlardan  emasligini, buning uchun kuchli  iroda, sabr-bardosh 

kerak  bo‗lishini  anglab  yetadi.  O‗.Hoshimovning  shundan  keyingi  yaratilgan 

asarlarida bu jihat, bunday tasvir tobora murakkablashib, yanada yuqori pardalarga 

ko‗tarilib  boraveradi.  ―Cho‗l  havosi‖da  bu  jihat,  ya`ni  hayotning  kuchli  sinovlari 

borligi  haqidagi  gaplar  dastlabki  kurtak  shaklida  namoyon  bo‗lgan  bo‗lsa, 

yozuvchi  kamolot  pillapoyalaridan  ko‗tarilgan  sari  tasvirdagi  dramatik  yo‗nalish 

tobora  chuqurlashib,  mukammallik  kasb  etib  bordi.  Loaqal  shu  o‗rinda 

yozuvchining ―Dehqonning bir kuni‖, ―Dehqonning bir tuni‖, ―Nega? Nega-a-a?‖, 

―Urushning  so‗nggi  qurboni‖  kabi  hikoyalarini  eslasak,  ularda  berilgan  hayot 

muammolarining  ne  chog‗li  og‗ir  va  shafqatsiz  ekanligining,  yozuvchi  holat  va 

vaziyatlar  qatlamlarining  ichiga  qanchalik  chuqur  kirib  borganining  guvohi 

bo‗lamiz.  Bular  yozuvchining  o‗ylab  chiqargan  voqealari  emas.  Ular  hayotda 

aslida  bor,  lekin  biz  ko‗raverib,  ko‗nikib  qolgan  narsalar  edi.  Adibning  ―Bahor 

qaytmaydi‖, ―Dunyoning ishlari‖ kabi qissalarini, ―Ikki eshik orasi‖ romanini ham 

mana  shu  nuqtai  nazardan  xayoldan  o‗tkazadigan  bo‗lsak,  O‗.Hoshimov  ijodida 

dramatik  va  hatto,  tragik  ohanglar  asardan  asarga  o‗tgan  sari  kuchayib, 

chuqurlashib  borganligini  ko‗rish  mumkin.  Bir  jihatni  ta`kidlash  kerak  bo‗ladi. 

Yozuvchi  kitobxonlar  oldidagi  mas`uliyatini  hech  qachon  unutmaslikka  harakat 

qilgan.  Shuning  uchun  ularni  yengil-yelpi  voqealar,  hayot  haqidagi  yolg‗on 

illyuziyalar  bilan  aldashni  istamaydi.  Turmushning  odamlar  xohish-irodasiga 

hamma  vaqt  ham  to‗g‗ri  kelavermaydigan  shafqatsiz  tomonlari  bor  ekanligini 

anglashga,  hisobga  olishga  da‘vat  etadi.  Shu  boisdan  ham  u  o‗z  qahramonlariga 

nisbatan  juda  qatttiqqo‗llik  bilan  munosabatda  bo‗ladi,  kimki  hayotda  nima  ish 

qilgan  bo‗lsa,  shunga  loyiq  bahosini  olishi  lozim,shuning  uchun  o‗ylab  ish  qilish 

kerak,  degan  nuqtai  nazar  bilan  ish  ko‗radi.  Masalan,  ―Bahor  qaytmaydi‖dagi 

qahramon Alimardon To‗raevni tirik qoldirishi, unga rahm-shafqat qilishi mumkin 



382 

 

edi  yozuvchi.  Lekin  unda  bu  asar  hozirgi  ta`sir  kuchining,  menimcha,  yarmini 



yo‗qotgan  bo‗lardi.  Yozuvchi  bu  qahramonni  shunchalik  darajadagi  bir  hissiy-

ruhiy  jihatdan  yuqori  nuqtaga  ko‗targanki,  bunday  natijani  kitobxon  tabiiy, 

mantiqiy  holat  sifatida  qabul  qiladi.  Shunday  bo‗lishi  kerak  edi,  degan  xulosaga 

keladi. Yoki  ―Ikki eshik orasi‖  romanidagi  Ra‘no obrazini  olaylik. Bu  ayol urush 

yillarida  umr  yo‗ldoshiga,  oilasiga,  farzandi  Muzaffarga  xiyonat  qiladi.  Ana  shu 

axloqsizligi,  qilmishi  uchun  taqdirdan  o‗z  jazosini  oladi  –  umrining  so‗nggi 

kunlarida  o‗g‗li  Muzaffarning  yo‗liga,  bir  og‗iz  so‗ziga  intizor  bo‗lib  hayotdan 

ko‗z yumadi. Xalqimizda ―Nimani eksang, shuni o‗rasan‖ degan maqol bor. Mana 

shu maqol, nazarimcha, O‗.Hoshimovning ijodiy prinsipi darajasiga ko‗tarilgandek 

taassurot qoladi. 

Ehtimol, shuning uchundir, u  qahramonlarini  juda  jiddiy  sinovlarga  ro‗para 

qiladi.  Bunday  holat  va  vaziyatlarda  ular  o‗zidagi  bor  insoniy  sifatlarni 

ko‗rsatishga  ―majbur‖  bo‗lishadi.  Yozuvchi  bunday  holatda  ularga  chekinishga 

yoki  boshqa  yengilroq  yo‗l  axtarishga  imkoniyat  qoldirmaydi.  O‗.Hoshimovning 

―O‗zbek  ishi‖  deb  nomlangan  hikoyasi  ham  o‗zining  keskin  ruhi,  ichki  shiddati 

bilan  shu  yo‗nalishdagi  boshqa  asarlariga  o‗xshab  ketadi.  Hatto  ulardan  ancha-

muncha  farq  qiladigan  jihatlari  ham  yo‗q  emas.  Asar  nomidan  ham  ko‗rinib 

turganidek,  sobiq  sho‗rolar  davri  siyosatining  80-yillarda  –  o‗z  hukmronligining 

so‗nggi  bosqichida  xalqimizga  qarshi  uyushtirgan  navbatdagi  qatag‗oni  bilan 

bog‗liq  voqealarga  bag‗ishlangan.  Umuman,  O‗.Hoshimov  ijodida  mana  shu 

yillarda  o‗zbek  xalqiga  nisbatan  bo‗lgan  bunday  adolatsizlikni  ko‗rsatuvchi 

tasvirlar  ancha  salmoqli  o‗rinni  egallaydi,  desak  xato  bo‗lmaydi.  Bu  o‗rinda  biz 

yozuvchining  qator  publitsistik  asarlarini,  katta  minbarlardan  turib  so‗zlangan 

nutqlarini va nihoyat, ―Tushda kechgan umrlar‖ kabi romanini nazarda tutyapmiz. 

Albatta, adibning bunday fidoyi, jasorat deb atalishga loyiq harakatlari bejiz emas 

edi. Chunki O‗.Hoshimov bu yillarga kelib nafaqat shaxs va ijodkor, balki siyosat 

va  jamoat  arbobi  sifatida  ham  etilgan,  to‗lib-toshgan,  jo‗shqin  bir  kayfiyatda 

faoliyat  ko‗rsatayotgan  edi.  Agar  oldingi  qatag‗onlar  ―umumittifoq‖  miqyosida 

amalga  oshirilgan  bo‗lsa,  bunisi  endi  aynan  aniq  bir  xalqqa  qarshi  yo‗naltirilgan, 

bir necha o‗n yilliklar davomida etishgan kadrlarni qirishga qaratilgan siyosat edi. 

Xalqini, kindik qoni tomgan yurtini jonidan ortiq sevgan, uni e‘zozlashni hamisha 

o‗zining  farzandlik  burchi  deb  bilgan  O‗.Hoshimovdek  yozuvchi  bunday  holatga 

befarq  qarab  turishi  mumkin  emasdi,  albatta.  Shunday  bo‗ldi  ham.  Yuqorida 

aytilganidek, u bu mavzuda ketma-ket o‗tkir publitsistik maqolalar yozdi. Dadillik 

bilan ko‗nglidan o‗tayotgan gaplarni badiiy so‗zlar vositasida jamoatchilikka, keng 

xalq  ommasiga  yetkazishga  intildi.  Jamoat  arbobi  sifatida  o‗sha  davrning  katta 

minbarlaridan  turib  o‗z  xalqining  sha‘niga  qarata  aytilayotgan  tuhmat  gaplarni, 

chidash mumkin bo‗lmagan adolatsizliklarni jasorat bilan fosh etdi.  

1990  yil  bo‗lib  o‗tgan  O‗zbekiston  kompartiyasining  XXII  s‘ezdi 

minbaridan  turib  shular  haqida  gapirdi.  KPSS  XXVIII  s‘ezdi  minbarida  turib, 

anjuman  qatnashchilariga,  ―O‗zbek  ishi‖  degan  haqoratli  gap  Markaziy  matbuot 

sahifalaridan  tushmay  qoldi.  Men  yozuvchi  sifatida,  jurnalning  bosh  muharriri 

sifatida  o‗sha  hamkasb  qalamkashlardan  so‗ragim  keladi:  ―Nima  uchun  sizlar 



383 

 

O‗zbekistonni  ―Ikkinchi  Afg‗oniston‖  deb  yozishdan  uyalmaysizlar.  O‗zbekiston 



nima  yomonlik  qildi  sizlarga?  O‗zbekiston  dushmanmi?  Bunday  gaplar 

O‗zbekiston  nomini  qora  qilib  qo‗ydi.  Qardosh  xalqlar  orasida  o‗zbeklar  haqida 

yomon  taassurot  uyg‗otdi.  Aytinglar,  nega  aynan  ―o‗zbek  ishi‖.  Nega,  deylik, 

―arman  ishi‖  emas,  ―moldavan  ishi‖  emas-da,  nega  ―o‗zbek  ishi‖,  deya  hayot-

mamot darajasidagi savollarni qo‗ydi. Ehtimol, hozirgi yoshlar bir xalqni bemalol 

badnom  qilishi  mumkin  bo‗lgan  bunday  siyosiy  o‗yinlarga  tushunishi  qiyindir. 

Lekin  o‗sha  davrda  ozmi-ko‗pmi  ongli  hayotini  o‗tkazgan,  salgina  baland-pastni 

farqiga yetadigan odam bunday gaplarni  o‗shanday joyda aytish uchun hazilakam 

jasorat talab etilmasligini anglab yetishi unchalik ham qiyin emas.  

Yozuvchining  ―O‗zbek  ishi‖  hikoyasi  ana  shunday  ruhiy  holat  va  ijodiy 

kayfiyatning  natijasi  sifatida  yuzaga  kelgan  asardir.  Bu  hikoya  yozuvchining  shu 

janrda  yozilgan  boshqa  asarlaridan  uslub  jihatidan  ham  ma`lum  darajada  farq 

qiladi.  Unda  sahnaviylik,  ko‗rsatish  xususiyati  yaqqol  sezilib  turadi.  Muallif 

nutqiga  juda  kam  o‗rin  beriladi.  Voqealar  ifodasining  boshlanishidan  tortib, 

rivojiy-u  yakuniga  qadar  –  hamma-hammasi  qahramonlarning  ichki  va  tashqi 

nutqlariga, holat va harakatlar ifodasiga singdirib yuboriladi. Asarni  o‗qiyotganda 

o‗quvchida  shunday  taassurot  qoladiki,  go‗yo  u  bir  tomosha  zalida  o‗tiribdi-yu, 

voqealar  birin-ketin  uning  ko‗z  oldida  sodir  bo‗layapti.  Yana  bir  jihat.  Muallif 

tasvir  jarayonida  o‗zini  g‗oyat  xolis  tutishga  harakat  qiladi,  ko‗nglini  alg‗ov-

dalg‗ov qilib turgan hislarni jilovlaydi, qahramonlardagi asl holatni qanday bo‗lsa, 

shundayligicha  o‗quvchi  tasavvurida  hosil  etilgan  ―xayoliy  sahna‖  orqali  taqdim 

etadi.  Hatto  hikoyadagi  voqealar  talqinida  muallifning  bu  qadar  sovuqqonligi, 

xolisligi va osoyishtaligi o‗quvchining bir oz ―g‗ashini‖ keltirgandek ham bo‗ladi... 

Yozuvchi  mazkur  asari  uchun,  aytilganidek,  o‗ziga  xos  uslubiy  yo‗nalish 

tanlagani  yaqqol  sezilib  turadi.  U  voqealar  ifodasini  ko‗p  o‗rinlarda  o‗zbek 

xalqining  boshiga  navbatdagi  qirg‗inni  solish  uchun  yuborilgan  ―alohida  muhim 

ishlar bo‗yicha tergovchi ‖ Koryagin nigohi, nuqtai nazari orqali berishga intilgan. 

Albatta, bu juda qaltis va o‗ta nozik usul ekanligi ma`lum. Axir, butunisicha salbiy 

sifatlar egasi bo‗lgan bir shaxs qanday qilib xalqimiz hayoti haqida jo‗yali, to‗g‗ri 

tasavvur  bera  oladi,  degan  andishali  fikr  beixtiyor  xayolga  keladi.  Lekin  bari  bir 

yozuvchi  dadillik  bilan  shu  yo‗ldan  borishga,  shunday  usulni  qo‗llashga  jazm 

qilgan.  Binobarin,  hikoya  syujetining  barcha  bosqichlarida  yuz  beradigan  harakat 

va  holatlar,  aytiladigan  gap-so‗zlar  ana  shu  qahramonning  shaxsiy  qarashlari, 

munosabatlari  tarzida,  inkor  orqali  tasdiqlashga  o‗xshash  bir  shaklda  o‗quvchiga 

taqdim etiladi. Yana bir gap. Yozuvchi o‗zbek xalqining yashash tarzi, urf-odatlari 

va  yana  boshqa  ko‗p  jihatlarini  Koryaginning  nigohlari  orqali  tasvirlar  ekan, 

parallel  ravishda  uning  hayotiga  to‗g‗ridan-to‗g‗ri  o‗zining  vositachiligida  nazar 

tashlash  uchun  o‗quvchiga  imkon  beradi.  Ochiqroq  aytadigan  bo‗lsak,  yozuvchi 

shunday bir usul qo‗llaydiki, bu qahramon o‗zining ham, oilasi va xotiniga daxldor 

sirlarni  ham  xotirlash-kechinmalar  tarzida  qanday  oshkor  qilayotganini  ―sezmay‖ 

qoladi.  Bu  ishni  amalga  oshirishda  yozuvchi  har  xil  qo‗shimcha  vositalar  izlab 

o‗tirmaydi,  balki  bularning  hammasini  ushbu  qahramonning  o‗zining  zimmasiga 

yuklab  qo‗ya  qoladi.  Bu  shunchalik  tabiiy  ravishda  bajariladiki, natijada  asarning 



384 

 

boshidan oxiriga qadar tasvirda muhim bir ichki ohang saqlanadi, undagi yaxlitlik, 



badiiy izchillik esa bir maromda davom etadi.  

Yozuvchining  ―Tushda  kechgan  umrlar‖  romani  ham  ana  shunday 

jasoratning,  hozirjavoblikning  mahsuli  hisoblanadi.  Asarni  o‗qiy  boshlashingiz 

bilanoq bir badiiy xususiyat alohida sezilib turadi: yozuvchi u yoki bu qahramonni 

voqealar  oqimiga  olib  kirar  ekan,  birinchi  navbatda  ularning  ichki  mohiyatiga 

o‗quvchi  diqqatini  qaratishga  harakat  qiladi.  Har  bir  katta-kichik  hodisani 

qahramonlardagi  ichki  kechinmalar  jarayonidan  olib 

o‗tadi.  Umuman, 

O‗.Hoshimov  qahramon  kechinmalarini,  undan  kelib  chiqadigan  mohiyatni 

ko‗rsatishda ichki monologlardan va diaolog shaklidagi tasvirlardan mahorat bilan 

foydalanadi.  

Romandagi  dastlabki  tasvirlardanoq  uning  tragik  mohiyatga  ega  ekanligi 

sezilib  turadi.  Masalan,  asar  ―Kuz  o‗lim  to‗shagida  yotgan  bemorga  o‗xshaydi. 

Oyoq  ostida  kasalmand  hazonlar  ingraydi‖,  degan  so‗zlar  bilan  boshlanadi.  Bu 

erdagi ―o‗lim‖, ―bemor‖, ―kasalmand‖ kabi so‗zlar voqealar rivojida ko‗p noxush 

holatlar bo‗lishini anglatib turadi. Bundan tashqari ―kafan‖ degan so‗z ham ketma-

ket  ikki  marta  tilga  olinadi.  Birinchi  o‗rinda  o‗xshatish  shaklida  ―Yeru  ko‗kni 

kafandek  oppoq  tuman  chulg‗adi‖  deyilsa,  ikkinchi  o‗rinda,  qor  yer-u  ko‗kni 

kafanga  o‗rab  tashlashga  qasd  qilgandek,  degan  so‗zlar  ishlatiladi.  Bu  erda  ham 

―kafan‖  so‗zi  o‗quvchi  hissiyotiga  kuchli  ta`sir  etishi,  noxush  bir  kayfiyat 

uyg‗otishi, tabiiy. 

Shu  o‗rinda  yozuvchining  so‗nggi  yillarda  asardan-asarga  o‗tib,  shakllanib 

kelgan  bir  ijodiy  tajribasi  haqida  ham  gapirishga  to‗g‗ri  keladi.  Bu  –  bir  voqeani 

turli tomonlardan ko‗rsatish, unga nisbatan turlicha insoniy munosabatlarni berish, 

shu  orqali  o‗zi  aytmoqchi  bo‗layotgan  fikr  mohiyatiga  o‗quvchining  yanada 

chuqurroq kirib borishi uchun imkoniyat yaratish bilan bog‗liq masaladir. Shunday 

tasvirlarga biz ―Dunyoning ishlari‖, ―Ikki eshik orasi‖ kabi yozuvchining mashhur 

asarlarida duch kelgan edik. Shu tajriba ―Tushda kechgan umrlar‖ romanida ham 

davom ettirilganini ko‗ramiz.  

―Tushda kechgan umrlar‖ romani dramatik, aniqrog‗i, tragik sahnalarga boy 

asardir.  Tragizm  asarning  barcha  asosiy  qahramonlari  talqinida  yaqqol  sezilib 

turadi. To‗g‗ri, asardagi fojiaviylik har bir obraz ifodasida  o‗ziga xos ko‗rinishga, 

ma`no-mazmunga  ega.  Ularni  aslo  bir-biriga  tenglashtirib  bo‗lmaydi.  Masalan, 

ayrim  qahramonlar  talqinidagi  tragizmga  sharoit,  vaziyat,  yanada  aniqroq, 

umumlashtirib  aytadigan  bo‗lsak,  zamon,  siyosat,  va  tuzum  sababchi  deyish 

mumkin. Rustamjon, Qurbonoy obrazlari xususida shunday fikr bildirsak, ehtimol, 

xato bo‗lmas. Lekin, masalan, Komissar obrazi haqida bu gapni aytib bo‗lmaydi. U 

tabiatan,  asl  kelib  chiqishi,  nasl-nasabi  bilan  shunday  fojeali,  jirkanch  hayotga 

mahkum bo‗lgan odamlar sirasiga kiradi. Uning yana bir fojeasi shundaki, o‗zining 

qanday  tuban  qismat  egasi  ekanligini  o‗zi  bilmaydi,  bilishni  istamaydi  ham. 

Yozuvchi ko‗plab kishilarning boshiga qora kunlarni solgan bunday shaxs fojeasini 

ana shunday tarzda ochib beradi.  

Umumun, dramatik talqin tragizm bilan tutashib ketadigan bunday yo‗nalish 

zamonamizning  yetuk  adiblaridan  biri  bo‗lgan  O‗tkir  Hoshimov  ijodida  yetakchi 




385 

 

o‗rinlardan  birini  egallaydi,  degan  gapni  bemalol  aytishimiz  mumkin.  Biz  bu 



o‗rinda  uning  ba`zi  qirralarigagina  e`tiborni  tortishga  harakat  qildik,  xolos.  Uni 

atroflicha tahlil etish, yozuvchining bu boradagi mahoratiga baho berish esa adabiy 

tanqidchiligimizning kelajakda qilinishi lozim bo‗lgan ishlaridan biri hisoblanadi. 

Adabiyotlar: 

1.Sharafiddinov O. Ijodni anglash baxti. – T.: Sharq, 2004.  

2. N.Karimov va boshqalar. XX asr o‗zbek adabiyoti tarixi. – T.: O‗qituvchi, 

1999. 

3. Karimov H. Istiqlol davri adabiyoti. – T.: Fan, 2010.  



4. O‗.Hoshimov. Tanlangan asarlar. – T., Sharq, 2011.  

 


Download 4,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   213   214   215   216   217   218   219   220   ...   292




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish