Zbekiston respublikasi oliy va o ‗ rta maxsus ta`lim vazirligi


ERKIN VOHIDOV SHE`RIYATIDA “ROST” VA “YOLG`ON”



Download 4,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet206/292
Sana03.01.2022
Hajmi4,25 Mb.
#313213
1   ...   202   203   204   205   206   207   208   209   ...   292
Bog'liq
Erkin Vohidovning so`z qo`llash mahorati-To`plam

 

ERKIN VOHIDOV SHE`RIYATIDA “ROST” VA “YOLG`ON” 

TUSHUNCHALARI TALQINI 

  

 

 

 

 

 

 

 Durdona ALIJONOVA, 

  

   

 

 

1-kurs magistranti (NAMDU) 

 

  

Yangi o‗zbek adabiyoti lirikasini yuqori pog`onaga olib chiqa olgan benazir 

ijodkor  Erkin  Vohidov  ma`rifatli  va  ziyoli  xonadonda  tavallud  topdi.  Onasi 

Roziyaxon,  otasi  Cho‗yanboy  Vohidov  qishloq  o‗qituvchilari  va  faollaridan  edi. 

Shoirning  ota-onasi  juda  erta  olamdan  o‗tdi.  Shuning  uchun  ham  unga  nisbatan 

―ikki qisqa umrning yolg`iz yodgori‖ iborasi qo‗llanadi. 



 

 

Taniqli  adabiyotshunos  olim  Abdug`afur  Rasulov:  ―Erkin  Vohidov  badiiy 

adabiyot  daholari  ruhini  shod  etgan,  yangi  o‗zbek  darg`alari  duosini  olgan,  o‗z 

xalqi  qalbiga  chuqur  kirib  borgan  san`atkordir‖  deb  e`tirof  etgan.  Shoir 

she`rlarining  mavzuviy  ko‗lami  cheksiz,  ohangi  xalqona,  shuningdek,  falsafiy-

didaktik  ahamiyatga  ham  ega.  Hayotning  oq-u  qorasi  yaxshilik  va  yomonlikka 

ajratilar ekan, bunda rost va yolg`on tsuhunchalarining o‗rni ham beqiyos. Yolg`on 

so‗zi arab tilida ―kizb‖ deyiladi va lug`atda rostning teskarisini anglatadi



 

[1, 5-bet].  

Yaxshidir achchiq haqiqat, 

Lek shirin yolg`on yomon 

Ul shirin yolg`onga mendek 

Aldanib qolg`on yomon [2, 16]. 

 

Ta`rif-u tavsifsiz ham inson qalbiga jo bo‗luvchi ushbu satrlarda yolg`onga 



oddiygina ―yomon‖ sifati berilib, ifodada aniqlik yuzaga kelmoqda.  

 

Qadim  saltanatlar  sultonlari  ham  rost  so‗zning  qadrini  baland  tutgani 



tarixdan ma`lum. Temuriylar sulolasi asoschisi Sohibqiron Amir Temurning uzuk 

muhrlariga  ―Rosti-rusti‖  so‗zlari  bitilgani,  ―Temur  tuzuklari‖  da  esa  ―Boshingga 




368 

 

qilich  kelsa  ham  rost  so‗zla‖  hikmati  keltirilgani  fikrimizning  isbotidir.  Shoir 



she`rning so‗nggi satrlarida: 

Gar qilich kelsa boshingga 

Qo‗rqma, Erkin, rost gapir 

Yaxshidir achchiq haqiqat 

Lek shirin yolg`on yomon [2, 17] 

deya  tarixiy  haqiqatga  ishora  ham  mavjud.  ―Yolg`on  haqida‖  deb  nomlangan 

she`rida yolg`onning ikki ko‗rinishi haqida so‗z ketadi: 

Gar hakim o‗salga tasallo bergay 

So‗zi yolg`on bo‗lsa, Olloh kechirgay 

Ayrilgan do‗stlarni qovushtirgan zot 

Aldasa, tadbiri gunohdan ozod [2, 154]. 

 

Ya`ni  yolg`on  xayrli  ishlarga  sababchi  bo‗lsa,  u  savobli  amallar  qatoriga 



kiritilgan. Hadisda keltirilishicha, payg`ambarimiz (s.a.v.): ―Kim bir go‗dak bolaga 

―Mana buni ol‖ desa-yu, hech narsa bermasa, u odam yolg`onchi bo‗ladi‖ deydilar 

[1,  8].  Biz  e`tiborimizga  keltirmaydigan  holat  ham  yolg`onning  bir  turi  ekanligi 

ko‗rsatib  berilgan.  Zero,  insonlarni  yolg`on  so‗zlashdan  qaytarilgan.  Erkin 

Vohidovning  o‗zbekona  sodda,  haqiqatga  to‗la  satrlarida  ―rost‘  va  ―yolg`on‖ 

tushunchalari turli talqinlarda namoyon bo‗laveradi: 

Rost so‗zni dedim: 

Jonni qo‗yib o‗rtaga. Ammo 

Jon do‗st deganim 

Vah, uni yolg`on tushunibdur[2, 23-b.] 

 

Donishmand  xalqimizda  ―Do‗st  achitib,  dushman  kuldirib  gapirar‖  maqoli 



bejiz  aytilmagan.  Ba`zan  chin  so‗z  yurakni  og`ritsa  ham  inson  kamolotida  o‗rni 

beqiyos. Yana shuni ta`kidlashim lozimki, rost so‗zni faqat do‗stlargina gapiradi. 

Achchiq esa ham 

Chinni demak sharti sadoqat 

Do‗st anglamasa, 

Yot buni qay on tushunibdur. 

 

Ushbu  satrlarda  ijodkor  hayotiy  haqiqatni  so‗zlab,  o‗z  boshidan  o‗tkazgan 



voqea-hodisalarga ham ishora qilgan, meningcha.  

 

Erkin  Vohidov ijod qozonida qaynab, qalami  o‗tkirlashgan davr, bilamizki, 



sobiq sho‗ro zamoni edi. ―Bizga so‗z tegdi kecha‖ she`rida so‗z mulkining sultoni 

Alisher  Navoiyning ―Vale  barcha  rost  ham  degulik  emas‖  misrasini  epigraf  qilib 

olar ekan, she`rning mohiyati yuzaga chiqadi. Darhaqiqat, so‗zni saralash mahorati 

har  kimga  ham  berilmagan.  Oz  so‗zlamoq  koni  foyda,  aslida.  Ba`zan  ayrim 

haqiqatlarni  deyish  yo  joningga  va  yoki  molingga  zarar  yetkazadi.  Balki,  Navoiy 

bobomiz  ham  barcha  rostlarni  ham  aytaverish  joiz  emasligini  ta`kidlab,  ushbu 

misrani bitgan.  

  

Ijodkor yolg`onni to‗g‘ri deyishdan qayataradi, zero, rost deya yolg`on so‗z 



aytmoq kishining boshiga turli kulfatlar keltirishini yozadi:  

 

 



 

Rost bilib nobop so‗z aytdik 

 

 

 



Ta`na dashnomlar yog`ib 


369 

 

 



 

 

Bizga kaltakdan iborat 



 

 

 



Rizqi ro‗z tegdi kecha[2, 72]. 

 

Shoir  ijodining  rang-barangligi  va  kitobxon  ko‗ngliga  birday  yoqishining 



asosiy sabablaridab biri, u tizgan satrlarda xalqona hajviyot, iliq yumorning borligi 

bilan ham belgilanadi. Yumor orqali dilxiraliklar tarqaladi, yuzga tabassum inadi, 

qalb  yayraydi,  natijada,  shuurimizda  hayotning  haqiqatlarini  osongina  anglash 

ko‗nikmasi  hosil  bo‗ladi.  ―Umrim  daryosi‖  turkumidagi  she`rlar  benihoya 

o‗zgacha,  turfa.  Yumorga  boy  taniqli  yozuvchi  G`afur  G`ulom  boshlab  bergan, 

negizi  xalq  og`zaki  ijodiga  bog`lanuvchi  ―Bir  yolg`onda  qirq  yolg`on‖  turkumi 

 

Erkin Vohidov ijodida qofiyali misralarga ko‗chadi: 



 

 

 



Kaminai kamtarin 

 

 



 

Falonchi Falonchiyev 

 

 

 



Men bir o‗zim rostgo‗yman 

 

 



 

Qolgan hamma – yolg`onchi[2, 227], 

deya‖ yolg`onlar‖ zanjiri boshlanadi. 

 

 



 

Yoshimni so‗rasangiz 

 

 

 



Yuz oylik chaqaloqman 

 

 



 

Qotmadan kelgan daroz 

 

 

 



Pakana baqaloqman. 

 

She`rda  xalq  dostonlarida  qo‗llanuvchi  mubolag`a  san`atiga  keng  urg`u 



berilgan.  She`rning  qiymati  ham  mubolag`ali  tasvirning  boyligi  bilan  o‗lchanadi. 

Quyidagi satrlarda esa mubolag`a g`ulu darajasiga ko‗tarilgan: 

 

 

 



Xush ko‗rganim muzqaymoq 

 

 



 

Hammomga tushib yeyman 

 

 

 



Ustiga murch sepib 

 

 



 

Sho‗r bodring qo‗shib yeyman. 

 

She`rni o‗qir ekansiz, yuzingizda tabassum o‗ynaydi. So‗nggi bandlarda esa 



asli muddaoga o‗tiladi: 

 

 



 

So‗zga bering e`tibor 

 

 

 



―Bir bor‖ dedim, ―ming bor‖mas 

 

 



 

Meni aqli butunlar 

 

 

 



Yolg`onchiga chiqarmas 

 Hayot  oniy  lahzalardan  iborat.  Mana  shu  lahzalarni  xayrli  amallar  bilan  bezash, 

rost so‗zlash – insoniyligimizning belgisidir:  

 

 



 

Mulki borliq ichra bir mahal 

 

 

 



Ko‗rksizgina olam yaralgan 

 

 



 

Bermoq uchun dunyoga sayqal 

 

 

 



Olam aro odam yaralgan. 

 

 



 

Va yoki insonga murojaat etib; 

 

 

 



Sening poyingdadir 

 

Bu  ulug`  zamin,  deya  insonning  mukarram  zot  ekanligini  eslatib  o‗tadi. 



Hadisi sharifda rivoyat qilinishicha: ―Bir odam kelib: ‖ Ey Allohning rasuli! Jannat 

amali  nimadir?‖  deb  so‗radi.  U  zot:  ―Rostgo‗ylikdir…‖  deb  javob  berdi[1,  10]. 

Demak,  til-dilimizdan  yolg`onni  uloqtirib,  unga  rost  so‗zlarni  joylaylik.  Shunda 



370 

 

dunyoda  ezgulik  hamisha  g`alaba  qozonaveradi.  Daho  shoirning  avlodlarga 



qoldirgan  merosi  jimjimador  so‗zlar  emas,  balki,  yuqorida  keltiligan  ma`nolarni 

tushuntirishga yo‗l ochib bera olgani bilan qadrlidir.  

1.

 

Yolg`on. Shayx Muhammad Sodiq Muhammad Yusuf. 2001. 



2.

 

E.Vohidov . Saylanma. 3-jild. Umrim daryosi. – T., Sharq. 2001 



 

 


Download 4,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   202   203   204   205   206   207   208   209   ...   292




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish