Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта маҳсус таълим вазирлиги қарши муҳандислик иқтисодиёт институти нефть ва газ факультети



Download 5,96 Mb.
bet24/61
Sana23.02.2022
Hajmi5,96 Mb.
#182472
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   61
Bog'liq
2 5318881941678721556

Синов саволлари:

  1. Қандай системалар турғун ростлаш системалари дейилади?

  2. Қандай системалар нотурғун ростлаш системалари дейилади?

  3. Қандай системалар турғунлик чегарасидаги ростлаш системалари дейилади?

  4. Ночизиқ дифференқиал тенгламани чизиқлантириш шартлари қандай?

  1. Ляпунов теоремасининг шартларини айтинг.

  2. Характеристик тенгламанинг илдизлар текислигида илдизларнинг жойлашувининг тахлилини биласизми?



10-маъруза. Турғунликнинг алгебраик мезнонлари
Маъруза режаси:

  1. Турғунликнинг асосий шартлари.

  2. Рауснинг турғунлик мезони.

  3. Гурвиц мезони.

Бу мезонлардан фойдаланган ҳолда характеристик тенгламанинг ечимини топмай ва графиклар қурмай туриб, фақатгина тенглама коэффициентлари устида алгебраик ҳисоб-китоб ишларини олиб бориб, системани тунғунликка текшириш мумкин.
Инглиз математиги Раус 1875 (1877) йилда система турғунлигини текширишнинг қуйидаги мезонини яратди.
Текширилаётган системанинг характеристик тенгламаси қуйидаги кўринишда бўлсин:
(1)
Раус қуйидагича жадвал тузишни таклиф этади.
Коэффициентлар жадвали


қаторлар

№ устунлар

1

2

3

4

1









2









3









4









5









Жадвал тузиш усули қуйидагича:
Биринчи қатор дан бошланиб характеристик тенгламанинг жуфт индексли коэффициентларидан тузилади.
Иккинчи қатор тоқ индексли коэффициентларидан тузилади.
Учинчи қатор биринчи икки қатор мос коэффициентларни қарама қарши кўпайтириб, кўпайтмани олдинги қаторнинг биринчи устини элементига бўлинади.
Юқорида келтирилган жадвал тўлдирилгандан сўнг Раус мезони қуйидагича ифодаланади. АРС турғун бўлиши учун система характеристик тенгламаси коэффициентларидан тузилган жадвал биринчи устунининг барча элементлари бўлган шартда нолдан фарқли ва мусбат бўлиши лозим ва етарли. Бу мезондан фойдаланиш характеристик тенглама коэффициентлари миқдорий берилганда жуда қулай.
Швейцария олими Гурвиц 1895 йилда Гурвиц мезони номини олган турғунликнинг алгебраик мезонини таклиф этади. Бу мезон характеристик тенгламанинг Гурвиқ аниқловчиси ёки матрицаси деб аталувчи махсус аниқловчиларини тузишга асосланган.
Бунда қуйидаги қоидаларга асосан коэффициент a0 > 0 бўлиши керак:
1) асосий диагонал бўйича ўсиш тартибида a1 дан аn гача барча координаталар кўчириб ёзилади;
2) аниқловчининг барча устунлари диагоналдан юқорига индекслари ўсаётган коэффициентлар, диагонал элементларидан пастга эса индекслари камаювчи коэффициентлар билан тўлдирилади;
3) энг катта тартибли Гурвиц аниқловчиси системанинг характеристик тенгламаси даражасига тўғри келади;
4) n дан катта индексли коэффициентлар нольга тенг;
5) индекслари нольдан кичик бўлган коэффициентлар нольга тенглаштирилади;
6) охирги n аниқловчи аnn-1 га тенг. Шунга мувофиқ Гурвиц аниқловчилари қуйидагича бўлади:
ва ҳоказо.
Гурвиц аниқловчисининг умумий кўриниши эса:

Гурвиц мезони асосида энг содда системалар турғунлигининг қуйидаги шартлари келиб чиқади: 1) агар биринчи ва иккинчи тартибли системаларда характеристик тенгламанинг барча коэффициентлари мусбат бўлса, бу системалар турғун бўлади; 2) агар учинчи тартибли системада характеристик тенгламанинг барча коэффициентлари мусбат бўлиб, а1а20а3 бўлса, система турғун бўлади; 3) агар характеристик тенгламанинг барча коэффициентлари мусбат бўлиб, а1а2а3 0а32а4а12 бўлса, тўртинчи тартибли система турғун ҳисобланади.
Гурвиц мезонидан фойдаланилганда 1 дан n гача барча аниқловчиларни ҳисоблашнинг кераги йўқ. Масалан, учинчи тартиб­ли системанинг турғунлигини аниқлаш керак бўлса, учта аниқловчидан бирини топишнинг ўзи кифоя. a4 ва а5 коэффициентлар 3 аниқловчида нольга тенг:
.
Агар 2 аниқловчи мусбат бўлса, 3 аниқловчи ҳам мусбат бўлади. 332 > 0, чунки а3 > 0. 1 аниқловчи эса маълум (1= а1) ва мусбат (чунки a1>0). Алгебраик мезон бешинчи тартибдан ошмайди ва у кечикишсиз чизиқли системалар учун анча қулай.



Download 5,96 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   61




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish