Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълимвазирлиги мирзо улуғбек номидаги


АТРОФ - МУҲИТГА САЛБИЙ ТАЪСИР КЎРСАТУВЧИ



Download 4,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet97/192
Sana13.05.2022
Hajmi4,25 Mb.
#603391
1   ...   93   94   95   96   97   98   99   100   ...   192
Bog'liq
IV qism

АТРОФ - МУҲИТГА САЛБИЙ ТАЪСИР КЎРСАТУВЧИ 
ЗОНАЛАР БИЛАН БОҒЛИҚ БЎЛГАН ЭКОЛОГИК ХАВФСИЗЛИК 
МУАММОЛАРИ ҲАҚИДА 
Қарши Давлат университетиф.ф.н. А.Э.Шайманова 
 
Атмосфера ҳавосининг ифлосланиши ва унинг чегара танламаслиги, 
оқибатида кўплаб экологик муаммоларнинг келиб чиқаѐтганлиги ачинарли 
ҳолдир. Маълумки, Ўзбекистон Республикасининг атроф-муҳит 
муҳофазаси бўйича ҳаракатлар миллий дастурида (АММХМД, 1998 йил) 
кўзда тутилган асосий вазифалардан бири ҳам – устувор экологик 
муаммоларни аниқлаш, уларни ҳал этиш воситаларини танлаш, тегишли 
ташкилий ва махсус ўзгаришларни амалга оширишдан иборатлиги 
кўрсатилган. Бугунгикундамамлакатимизда ҳаматроф-муҳитга салбий 
таъсир кўрсатувчи зоналар билан боғлиқ атмосфера ҳавосини заҳарланиши 
ҳамда сув ва тупроқ ифлосланишиниолдиниолишдолзарб масала 
ҳисобланади. 


160 
Айниқса, кўп тармоқли иқтисодиѐти ривожланган ҳудудларда 
атмосфера ҳавосини ифлослантирувчи, тирик организм учун хавф 
туғдирадиган кўплаб экологик муаммолар мавжуд бўлиб, аҳоли 
саломатлиги, ўсимликлар ва ҳайвонот дунѐсига салбий таъсир кўрсатмоқда. 
Манбаларда қайд этилишича, ҳавода кўплаб чиқинди газларнинг 
чиқарилиши натижасида дунѐ иссиқхонаси, озон туйнуклари, кислотали 
ѐмғирлар, фотакимѐвий смог каби салбий экологик ҳолатлар билан бирга, 
зарарли чанг, қурум, газлар инсон организмига тўпланавериши натижасида 
сурункали бронхит, нафас қисиш ва ўпка раки, тери ва кўз касалликлари, 
жигар циррози, гастрит, қон босимининг ортиши, болалар ўртасида ҳам 
турли хил каслликларнинг келиб чиқишига сабаб бўлади. 
Бундан ташқари, атроф-муҳит ҳолати нафақат атмосфера 
ҳавосига, балки сув ва тупроқ заҳираларининг ҳолатига ҳам бевосита 
боғлиқ бўлиб, уларни ифлослантирувчи яна бир манба чиқиндилардир. 
Мутахассислар фикрича чиқиндилар тирик организмларга касаллик 
қўзғатувчи микроблар уйи ҳисобланади.

Download 4,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   93   94   95   96   97   98   99   100   ...   192




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish