Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ўзбекистон республикаси қишлоқ ва сув хўжалиги



Download 3,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/189
Sana06.07.2022
Hajmi3,39 Mb.
#745070
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   189
Bog'liq
Q.x.iqtisodiyoti darslik Murtazayev

 
 
3.Бозор тушунчаси ва унинг вазифаси. Бозор 
инфратузилмаси 
Товар-пул муносабатларининг марказий элементларидан бири 
бозордир. Бозор - сотувчи билан харидор ўртасидаги товарни пулга 
айирбошлаш муносабати бўлиб, бозорда турли - туман товарлар 


20 
айирбошланади. Бу ерда иштирок этувчи субъектлар харидорлар ва 
сотувчилардир. Бозорда икки хил жараён амалга ошади: 
а).Товарларни сотиш (бунда товарлар пулга айирбошланади, яъни Т-
П) жараёни юз беради; 
б).Товарларни харид этиш (бунда пулни товарга айирбошланади
яъни П-Т) жараёни юз беради. Айирбошлаш ихтиёрий ва эркин 
шаклланган баҳолар асосида амалга oширилади. 
Бозор ўзига хос ташкилий тузилмага эга бўлиб, айирбошлаш 
объектинииг моддий шакли жиҳатидан олганда истеъмол товарлари ва 
хизматлар, 
ишлаб 
чиқаришвоситалари, 
молия 
(инвестиция),қимматлиқоғозлар, илмий ғоялар, техникавий янгиликлар ва 
иш кучи бозорлари мавжуд. 
Айирбошлаш миқёси (катталиги) жиҳатидан маҳаллий, ҳудудий 
(регионал), миллий ва жаҳон бозори, ички ва ташқи бозорлар мавжуддир. 
Шуни айтиш керакки, бозор, маъмурий режалаштириш услублари 
орқали иқтисодиётни бошқаришдан-кенг демократиялашган иқтисодий 
тузилмалиги билан фарқ қилади. Режалаштириладиган иқтисодиётда 
талаб билан таклифни нарх-наво орқали тенглаштирувчи механизм 
мавжуд бўлмай, режалаштиришни зиммасига олган томон онгли равишда 
бу ҳолатни таъминлаши зарур бўлиб, бунда режалаштирилаётган таклиф 
режалаштирилаётган талабга тенг бўлиши керак эди. Агарда бу амалга 
оширилмаса, маҳсулот камомади ёки ортиқчалиги юз берарди. Агарда 
бундай ҳолатда ҳам бозор механизмидан фойдаланиб нарх–наво 
кўтарилмаса ёки туширилмаса ортиқча маҳсулотни сақлаш ёки йўқотиш 
каби кўнгилсиз муаммолар юзага келади ёки унга қарама-қарши бўлган 
талаби қондирилмаган томонлар ўртасида оддий бўлмаган зиддиятлар 
юзага чиқади. Режалаштиришнинг оддий натижалари шулардан иборат 
бўлиб, уларнинг оқибатида кўп ўтмай режалаштиришни зиммасига олган 
томонни мавқеига путур етар эди. 
Бозорнинг 
маъмурий-режалаштириш 
услублари 
орқали 
иқтисодиётни бошқаришга нисбатан кенг демократиялашган иқтисодий 
тузилмалиги қуйидагиларда намоён бўлади.

Download 3,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   189




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish