Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ўзбекистон давлат жаҳон тиллари


тушунчалар ва уларнинг семантик таснифи................................. 36



Download 0,92 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/41
Sana11.04.2022
Hajmi0,92 Mb.
#542331
TuriДиссертация
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   41
Bog'liq
mantiq va tilda modallik kategoriyasining ifodalanishi (1)

тушунчалар ва уларнинг семантик таснифи................................. 36

2. 2. Ҳозирги замон француз тилида модаллик категориясининг
Ифодаланиши...........................................................................41 
 
2.3. «Реаллик» категориясининг мантиқ ва тилдаги ўзаро 
муносатининг 
француз 
ва 
ўзбек 
тилларида 
ифодаланиши...........................................................................63 
Иккинчи боб учун хулосалар.................................................................64 
 
 
УМУМИЙ ХУЛОСА…………………………..……………………..............65 
АДАБИЁТЛАР…………………………………………………….…..……68 



К И Р И Ш 
Мустақиллик йилларида Ўзбекистонда илм-фаннинг барча соҳаларини 
ривожлантириш, илмий тадқиқот ишларини жадал олиб бориш учун зарур 
шарт-шароитлар яратилмоқда. «Кадрлар тайёрлаш миллий дастури» да 
республика илмий жамоатчилиги олдига бу дастурни самарали бажариш 
учун илмий-тадқиқот ишларини олиб бориш вазифаси қўйилди
1

Республикамизнинг жаҳон ҳамжамиятига тенг ҳуқуқли суверен давлат 
сифатида қўшилиши туфайли айниқса хорижий тилларни ўрганишга, тил 
муаммоларини ўзбек тили билан боғлаб, қиёслаб ўрганиш, шу соҳада илмий-
тадқиқот ишлари олиб боришга эътибор кучайди. 
Маълумки, «бир ҳудудда, бир ижтимоий-иқтисодий муҳитда ёнма-ён 
фаолият кўрсатаётган тилларни қиёсий-типологик нуқтаи назардан ўрганиш, 
балки умумтилшунослик, шунингдек, ижтимоий-сиёсий ва социолингвистик 
томондан ҳам муҳим аҳамиятга эга» (Мирзаев 2004, 117). Бироқ бу соҳага 
доир изланишлар, айниқса, хорижий тилларни ўзбек тилига қиёслаб олиб 
борилаётган тадқиқотлар кўп эмас. Мазкур тадқиқот иши шу жиҳатдан ҳам 
долзарб ва аҳамиятлидир.
Ҳар қандай илмий муаммонинг ўртага қўйилиши ва бу соҳада тадқиқот 
ишларининг бошланиши маълум бир тарихий давр билан бевосита боғлиқ 
бўлиши шубҳасиздир (Турниёзов 2005, 21). Хусусан, тилда модаллик 
категориясининг тарихий қўлланиши ва модал феълларнинг турли 
маъноларни ифодалаши давр ўтиши билан ўзгариб, такомиллашиб ва 
ривожланиб бориши табиий ҳодисадир. Шундан келиб чиққан ҳолда, мантиқ 
ва тилда модаллик категориясининг шаклланиш тарихи ва ривожланиш 
хусусиятларини қадимги, ўрта аср, уйғониш ва ҳозирги давр билан бевосита 
боғлаб илмий таҳлил этиш, тил билан мантиқнинг ўзаро узвий боғлиқлиги 
масалалари ҳам ўта долзарб ҳисобланади. 
Модаллик категорияси фикрнинг мантиқий қурилиши билан чамбарчас 
1
Кадрлар тайёрлаш тизимида фан. – Баркамол авлод-Ызбекистон тара==иётининг пойдевори. - Тошкент, -
1997, - Б. 52. 



боғлиқ тил ҳодисаларидан бўлиб, шу боис тилшунослик ва мантиқ илмининг 
текшириш объекти ҳисобланади. 
Биринчисида 
модаллик гапнинг энг муҳим 
белгиси, 
иккинчисида
эса тафаккур шакли ҳукмнинг муҳим белгиси сифатида 
қаралади. Ушбу масалалар тилшунослар назарида "мантиқ ва лингвистика" 
мавзуси орқали боғланиб, айни пайтда бир-биридан фарқ қилувчи икки 
муаммо, аниқроқ қилиб айтганда, икки хил ёндашув мавжудлигини, яъни: 

Download 0,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   41




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish