Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ўзбекистон республикаси



Download 1,24 Mb.
Pdf ko'rish
bet20/108
Sana22.02.2022
Hajmi1,24 Mb.
#102480
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   108
Bog'liq
ilmij tadqiqot asoslari

 < δ
 , 
 
 
 
 
 
 
 
(2.3) 
бунда 
δ
>0
 
– моделнинг йўл қўйилган чегаравий хатолигига тенг 
берилган константа; 
 ξ
т
 – хатоликнинг скаляр қиймати, 
ξ
т 
=| ξ |.
Математик моделнинг тежамлилиги уни амалга оширишга cарф бўлган 
ҳисоблаш ресурслари, яъни Т
м
ва хотира П
м
. Машина вақтлари сарфи билан 
тавсифланади. Табиийки, бу харажатлар қанчалик кам бўлса, модел шунчалик 
тежамли бўлади. 
Моделнинг юқори тежамлилигига бўлган талаб, бир томонда ва юқори 
аниқлик ҳамда универсаллик даражасига бўлган талаб, иккинчи томондан
шунингдек айнийлик кенг соҳаси бошқа томондан зиддиятлидир. Бу талабларни 
барчасини уйғунлиқда қаноатлантириш ечилаётган вазифа ўзига хослиги 
лойиҳалашнинг иерархиклик даражаси ва жиҳатларига боғлиқ. 
 
2.1.2. Математик моделлар таснифи 
Қўйидагилар математик моделларнинг таснифий белгилари ҳисобланади: 
техникавий объектнинг тасвирланаётган хоссасининг тавсифи; 
иерархик даражасига тааллуқлилик; 
бир даража ичида тавсифнинг деталлаштирилиш даражаси; 
техникавий объект хоссасини тасаввур этиш усули; 
моделни олиш усули. 
 
 Объект хоссасининг ифодаланиш тавсифи бўйича математик 
моделлар функционал ва тузилмавийларга бўлинади. 
Функционал моделлар техникавий объектда у ишлаётганда ёки 
тайёрланаётганда кечадиган физик ёки информацион жараёнларни акс 
эттиради. Бу моделлар фаза ўзгарувчилари, ички, ташқи ва чиқиш 
параметрларини боғловчи тенгламалар системалари сифатида намоён бўлади. 
Функционал моделларнинг одатдаги мисоли бўлиб, ёки| электрик


29
иссиқлик, механик жараёнлар, ёки информациянинг қайта ўзгариш жараёнини 
тавсифловчи тенгламалар системаси ҳисобланади. 

Download 1,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   108




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish