Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги заҳириддин Муҳаммад Бобур номидаги



Download 5,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet196/271
Sana03.07.2022
Hajmi5,43 Mb.
#736701
1   ...   192   193   194   195   196   197   198   199   ...   271
Bog'liq
2-секция. Халқаро анж АнДУ 2021

Бажариш методикаси:
Филиппин денгизи майдонига кўра (5726 минг кв.км.) Тинч океанининг 
энг катта денгизи. Сув ҳажми 23522 минг км
3
га тенг бўлиб, дунё денгизлари 
орасида биринчи ўринда туради. Ҳаттоки, Филиппин денгизининг сув ҳажми 
Шимолий Муз океанидан ҳам кўп. Бундан кўринадики, бежизга Филиппин 
денгизи танлаб олинмаган. Берилган мисол қуйидаги тартибда ишланади: 
10265 м : 1500 м/сек = 6,8 секунд
 
6,8 секунд х 2 = 13,6 секунд 
Жавоб: 
13,6 секунд 
7-мисол.
Агарда эхолотдан юборилган товуш 10,305 секундда етиб 
келгани аниқланган бўлса, ушбу чўкманинг чуқурлиги ва номини аниқланг 
А) 8180 м В) 7856 м С) 7790 м Д) 7729 м 
Бажариш методикаси:
Ушбу мисол методик жиҳатдан бажарилиши зарур бўлган амаллар 
бўйича юқорида берилган мисолларнинг акси ҳисобланади. Бу ерда 
эхолотдан юборилган товуш (10,305 секунд) сувда товушнинг тарқалиш 
тезлигига кўпайтиралади ва чўкма чуқурлиги топилади: 
10,305 м/секунд х 750 = 7729 м 
Демак, бу чуқурлик 7729 м бўлиб, у Ҳинд океанида жойлашган Зонд 
(Ява) чўкмасидир. 
Жавоб: 
7729 м. 
8-мисол.
Агарда эхолотдан юборилган товуш 11,8 секундда етиб 
келган бўлса, ушбу чўкманинг чуқурлиги ва номини аниқланг 
А) 8850 м В) 7855 м С) 9717 м Д) 8742 м 
Бажариш методикаси: 
Ушбу мисол ҳам юқорида берилган 7-мисол каби ишланади. У 
қуйидаги тартибда бажарилади: 
11,8 м/секунд х 750 = 8850 м 
Изланаётган чўкманинг чуқурлиги 8850 м бўлиб, у Тинч океанининг 
Микронезия қисмида жойлашган Яп чўкмасидир. 
Жавоб: 
8850 м. 
9-мисол.
Идзу-Огасавара чўкмасининг эхолотдан юборилган товуш 
орқали чуқурлигини аниқланг 
А) 13,08 секунд В) 14,26 секунд С) 14,47 секунд Д) 13,73 секунд
Бажариш методикаси:
Ўқувчиларда янги географик номлар доимо катта қизиқиш уйғотган. 
Айниқса, дарсликларда, географик харита ва атласларда берилмаган, 
номлари бир ўқишдаёқ ўқувчилар диққатини тортадиган географик 
объектлар берилса, ўқувчиларнинг янада қизиқишлар ортади ва уларни 


271 
хариталардан излаб топишга бўлган иштиёқи кескин ортади. География фани 
ўқитувчиси мана шуни ҳисобга олган ҳолда мисоллар тузиши ва 
ўқувчиларни фанга қизиқтира билиши зарур. 
9810 м : 750 м/секунд = 13,08 секунд

Download 5,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   192   193   194   195   196   197   198   199   ...   271




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish