Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги заҳириддин муҳаммад бобур номидаги



Download 6,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet128/292
Sana16.06.2022
Hajmi6,86 Mb.
#676149
1   ...   124   125   126   127   128   129   130   131   ...   292
Bog'liq
1-392

Ключевые слова: географическое положения, почва, подтипи почв плодородия, 
засоления, мелиоративное состояние, пути улучшения.
Annotation: In This article the soil map in Andijan region results entering corrections in 
to is given. According to this research work the field, laboratorial analyses results and cameral 
work and its changes are explained. The measures of increasing the fruitfulness to rerich the soil 
in the region is given. 
Key words: Region, landscape, soil, mechanic, structure, salten, fruitfulness, square, 
laboratorial analysis.
Маълумки, ер қобиқлари ичида нисбатан энг нозиги хамда жуда юпқа қатламга эга 
бўлгани бу тупроқ хисобланади. Унинг қалинлиги ўртача 1,5-2,0 метрдан ортмайди. 
Ўсимликларни зарурий озиқа моддалари билан таъминловчи чиринди (гумус) унумдор 
қатламнинг қалинлиги эса энг юқори бахоланадиган ерларимизда 55-70 см атрофида 
холос, Кўпчилик тупроқларда бу кўрсаткич бор йўғи 30-40 см га тенг.
Тадқиқот объекти ва изланиш услублари 
Юқоридагиларга кўра Ўзбекистон Вазирлар Махкамасининг қарорига асосан 
Андижон вилояти суғориладиган тупроқларининг хариталарига тузатишлар киритилди. 
Вилоят Фарғона водийсининг шарқий қисмидаги тоғ этаклари кенгликларни эгаллайди. 
Андижон вилоятининг умумий ер фонди бугунги кунда 42499,0 гектарни ташкил қилади. 
Шундан суғориб дехқончилик қилинадиган майдони 242385,0 гектарга тенг, қишлоқ 
хўжалик экинлари майдони 200083,0 гектар кўп йиллик дарахтзорлар ва боғлар 28586,0 
гектар қолган қсми эса бошқа ерларга тўғри келади.
Маълумки бошқа вилоятларга қараганда Андижоннинг суғориладиган ер майдонига 
нисбатан ахолининг ўсиш даражаси сезиларли юқори бўлгани учун жон бошига тўғри 
келадиган ер майдони сезиларли қисқарган. Агарда 1990 йилда жон бошига 0,17 га ер тўғри 
келган бўлса, 2000 йили бу кўрсаткич 0,12 га, 2010 йили эса бор йўғи 0,10 га атрофида бўлди 
холос. Мана шу сабабдан, бугун она ерга хўжасизликка қарши беаёв курашишимиз 
қурилишларга унумдор ерларни ажратишни олдини олишимиз, мавжуд ерларни мелеоратив 
холатини яхшилаш ишларини тинимсиз амалга оширишимиз даркор. Чунки тупроқнинг 
ривожланиш жараёнида инсонларнинг фаолияти хам мухим ахамиятга эгадир.

Download 6,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   124   125   126   127   128   129   130   131   ...   292




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish