Ўзбeкистон рeспубликаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги


Юрак бўшлиқлари дилатацияси билан миокарднинг транзитор



Download 2,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet206/241
Sana26.02.2022
Hajmi2,72 Mb.
#468292
1   ...   202   203   204   205   206   207   208   209   ...   241
Bog'liq
neonatologiya

Юрак бўшлиқлари дилатацияси билан миокарднинг транзитор 
дисфункцияси. 
Ушбу патология юрак мушагининг нормал, ошган ва пасайган 
қисқариш қобилияти билан кечиши мумкин. Ушбу ҳолатнинг клиник 
манзараси 
учун 
тери 
қопламларининг 
рангпарлиги, 
бурун–лаб 
учбурчагининг цианози, юракнинг нисбий чегаралари ўртамиѐна кенгайиши, 
юрак тонларининг буғиқлашиши, транзитор систолик шовқинлар 
(атриовентрикуляр клапаннинг нисбий етишмовчилиги) хос. ЭКГда – ST 
сегментнинг I, II, V5, V6 узатмаларда депрессияси ѐки кўтарилиши, 
шунингдек чап кўкрак узатмаларида Т тишча кўтарилиши. 
Миокарднинг 
қисқариш 
функциясининг 
пасайишида 
юрак 
етишмовчилиги ривожланиши мумкин. Бундай ҳолларда туғма кардит ѐки 
ЮТНни истисно қилиш учун юракнинг УТТ талаб қилинади. 
Рентгенограммаларда ҳар доим ўпканинг томирли расми кучайиши ѐки ўпка 
шиши билан бирга кардиомегалия аниқланади. 
Баъзи муаллифлар (Л.И.Жданова, 1997) ЮҚТДСнинг ушбу варианти 
ривожланшида туғма вирусли инфекциянинг (онадан олинган) ролини 


433 
кўрсатишади. Янги туғилган чақалоқларда вирусли инфекция яширин ҳолда, 
клиник белгиларсиз кечиши мумкин. Вирусемиянинг мавжудлиги лаборатор 
йўл билан аниқланади. Аниқланганки, 80% ҳолларда энтеровируслар 
(Коксаки А ва Б) ассоциацияси, камроқ ҳолларда – цитомегаловируслар, 
герпес вируслари, қизилча, қизамиқ ассоциацияси мавжуд.
Клиник жиҳатдан юрак етишмовчилиги кучайиб борувчи инспиратор 
ҳансираш, тахикардия, ўпкалардаги турли ўлчамдаги нам хириллашлар
терининг рангпарлиги (чап қоринча) ѐки жигар ва талоқнинг катталашиши 
(палпация ва УТТ бўйича), катта лиқилдоқнинг таранглашиши, 
тўқималарнинг пастозлиги, оғир ҳолатларда – периферик шишлар ва 
анасарка (ўнг қоринча) билан намоѐн бўлади. Тотал юрак етишмовчилигида 
юқорида келтирилган барча белгилар кузатилади. Эрта ѐшдаги болаларда 
юрак етишмовчилиги даражалари 40–жадвалда келтирилган. 
Жадвал 40. 

Download 2,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   202   203   204   205   206   207   208   209   ...   241




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish