Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент архитектура қурилиш институти



Download 10,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet41/145
Sana22.02.2022
Hajmi10,18 Mb.
#83925
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   145
Bog'liq
gidrotexnika inshootlari

Бир ва икки томонга сув олиш. Сув истеъмолчилари қирғоқнинг у ёки 
бу қирғоғида жойлашган бўлиши мумкин. Шунинг учун тўғонли 
гидроузеллардан бир томонга ва икки томонга сув олиш мўлжалланади. Икки 


96 
томонга сув ўтказишни мустақил икки томонга жойлашган сув олиш иншооти 
ёрдамида амалга ошириш мумкин, улардан ҳар бири сувни фақат бир қирғоққа 
узатади. Ўз навбатида сувни икки томонга ўтказишни бир томонга сув олиш 
орқали амалга ошириш ҳам мумкин. Бу ҳолда сув сарфининг бир қисми сув 
ташлаш тўғонида қурилган дюкер ёрдамида амалга ошириш мумкин. 
Сув олиш коэффициенти. Сув олиш иншоотининг сув олиши сув олиш 
коэффициенти билан характерланади. У каналга олинадиган сув сарфининг 
дарёдаги сув сарфи нисбати кўринишида бўлади. Сув олиш коэффициенти туб 
чукиндиларнинг каналга ўтишига жиддий таъсир қилади. Сув олиш 
коэффициентининг рақамли қийматлари катта орлиқда ўзгаради; баъзи бир 
ҳолларда у биргача етади – сув манбаидаги ҳамма сув сарфини сув олиш 
иншооти олади. Ўрта Осиё ва Кавказ дарёлари учун максимал сув сарфининг 
минималга нисбати 100 ва ундан катта бўлади. 
Сув олиш гидроузеллари иншоотлари таркиби. Уларнинг турлари 
(тўғонсиз ва тўғонли) тизимнинг сув бериш усули, дарёнинг гидрогеологик ва 
ўзан режимлари ва бошқа кўпгина маҳаллий шароитларга боғлиқ бўлади. 
Умуман ирригация гидроузеллари асосий иншоотлари таркибига сув 
олувчи бош иншоот, сув ўтказувчи тўғонлар, маҳаллий материалдан барпо 
этиладиган устидан сув ўтказмайдиган тўғонлар, юқори ва пастки бьефлардан 
ўзанни ростловчи дамбалар, муз ташлагичлар, тиндиргичлар, ҳамда кўприклар 
киради. 
Агар дарёдан комплекс ҳолда фойдаланиладиган бўлса, гидроузел 
таркибига гидроэлектростанция биноси, кема ўтказувчи шлюзлар, балиқларни 
ўтказиб юборадиган ҳамда ёғоч оқизиш иншоотлари ҳам киради. 

Download 10,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   145




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish