Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент кимё – технология институти



Download 3,96 Mb.
bet36/95
Sana19.12.2022
Hajmi3,96 Mb.
#891134
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   95
Bog'liq
Органик кимё марузалар матни

Физик ва кимёвий хоссалари. Икки ва кўп галогенли ҳосилалар зичлиги катта бўлган суюқлик ёки қаттиқ моддалар бўлиб, сувда эримайдилар.
Улар кимёвий ҳусусиятлари бўйича бир галогенли алкилларнинг хоссаларини такрорлайдилар. Улар орасида борувчи жараёнлар босқичли боради. Икки ва кўп галогенли ҳосилаларнинг кимёвий ҳусусиятларига мисоллар келтирамиз.

  1. Г

    идролизланиши. Вициналь икки галогенли ҳосилаларнинг гидролизланишидан икки атомли спиртлар ҳосил бўлади:


Геминаль икки ёки уч галогенли ҳосилаларнинг гидролизланиши натижасида альдегид, кетон ва кислоталар ҳосил бўлади.


Жараёнлар босқичли боради:

Ишлатилиши. Тўйинган углеводородларнинг икки ва кўп галогенли ҳосилалари асосан эритувчи сифатида табобатда, заҳарли химикатлар олишда ишлатилади.


3.3. Тўйинмаган углеводородларнинг галогенли ҳосилалари
Тузилишида галоген атомлари билан бирга қўшбоғ ёки учбоғлар бўлган бирикмаларга тўйинмаган углеводородларнинг гелогенли ҳосилалари дейилади.
Н

омланиши ва изомерияси.
Буларнинг номланиши тўйинган углеводородларнинг бир галогенли ҳосилаларини номлашга ўхшаш.
Олиниш усуллари. Буларни этилен, ацетилен углеводородларига галоген ёки водородлар таъсир эттириб олиш мумкин, яъни


Бу жараёнларнинг бориш шароитлари юқорида тўлиқ келтирилганлиги учун бу ҳақда тўхтаб ўтирмаймиз.


Физик ва кимёвий хоссалари. Буларнинг физик хоссаларида умумий қонуниятлар кузатилади.
Кимёвий хоссалари бўйича уларни қуйидаги гуруҳларга бўлиш мумкин:
а) галоген қўшбоғни ёнидаги углерод атоми билан боғланган (I); б) галоген қўшбоғга нисбатан -ҳолатдаги углерод атоми билан боғланган (II) ва в) галоген қўшбоғдан узоқдаги углерод атоми билан боғланган (III).


Г



алоген қўшбоғнинг ёнидаги углерод атоми билан боғланган бирикмаларда галоген кам қўзғалувчан бўлиб, бу бирикмалар асосан бириктириб олиш жараёнларигагина кириша оладилар. Уларда электрон булутлар қуйидагича йўналган:


Шунинг учун уларга турли молекулаларнинг бирикиши Марковников қоидасига биноан боради:


Download 3,96 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   95




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish