Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент ахборот технологиялари университети


Мультисервисли тармоқларни қурилиш принципи



Download 6,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet80/157
Sana24.06.2022
Hajmi6,18 Mb.
#698165
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   157
Bog'liq
ТТ UMK 2016

15.2.Мультисервисли тармоқларни қурилиш принципи 
Замонавий мультисервисли транспорт магистрали қуйидаги талабларга 
жавоб бериши лозим:


138 
- масштаблилик, жадаллик билан ўсишни хисобга олган холда тармоқ 
ривожланишини таъминлаш;
- маълумотларни юқори тезликда узатиш;
- ишончлилик ва резервлаш имконияти;
- зарурий ўтказувчанлик полосасини таъминлаш;
- мижозларга хизмат кўрсатиш зарурий сифатини таъминлаш. 
Магистрал тармоқнинг мухим характеристикаси унинг узунлигидир.. 
Бугунги кунда базавий магистрал технологиялари: DWDM, SDH, ATM, 
POS(Packet Over SONET), DPT(Dynamic Packet Transport), Fast/Gigabit Ethernet.
Кириш тармоғини тўғри танлаш мухим ахамиятга эга, чунки бу тармоққа 
инвестициянинг катта қисми жалб қилинади. Кириш тармоғида қўлланадиган 
технолгиялари : xDSL (HDSL, ADSL, VDSL ва бошқалар), PON (пассив оптик 
тармоқлар), HFC (гибрид толали-коаксиал тармоклар, кабел модемлари), 
LMDS/MMDS (радиокириш), ИК-алоқа (симсиз оптик алоқа), Ethernet/Fast 
Ethernet.
Магистрал ва кириш тармоқлари учун технологияларни танлаш конкрет 
шароитларга боғлиқ ва бир қатор факторлар билан аниқланади - масалан, 
трафикнинг устунлик қиладиган тури, мавжуд кабел инфраструктураси ва уни 
ривожлантириш имкониятлари, техник фойдаланишдаги ускуналар ва бошқалар. 
Тақсимланган мультисервисли тармоқнинг тузилиш схемаси 15.3- расмда 
келтирилган.
Тасвирланган тармоқнинг (10.3-расм) магистрал қисми оптик гигабитли 
интерфейсли бошқариладиган коммутаторларда амалга оширилган, бу эса юқори 
ўтказувчаник қобилиятни таъминлайди. 
Ажратилган линиялар бўйича кириш DSL базасидаги концентраторларда 
ташкил қилинади. Мижоз трафиги магистрал бошқариладиган коммутаторлар 
ѐрдамида йиғилади.
 
15.3.Мультисервисли тармоқлар канал ресурслари, баҳолаш 
 
Мультисервисли тармоқларда ахборотни узатиш каналларини ташкил этиш 
кўп сатхли жараѐндир. Қуйи сатхда физик мухит (оптик ѐки симсиз алоқа 
линиялари) бўлиб, унда ахборотни жўнатиш ташкил этилади.
Кейинги сатхда синхрон (SDH) ѐки асинхрон (Ethernet) технологиялар 
қўлланилади, улар тармоқ узеллари орасида агрегатланган трафикни узатиш учун 
контейнерлар ѐки кадрларни шакллантиради.
 
Охирги сатхда IP ѐки АТМ асинхрон технологиялари контейнерларни 
(кадрларни) фойдаланувчи ахбороти билан тўлдиради. Бунда статистик 
мультиплексирлаш принципи амалга оширилади ва ―нуқта-нуқта‖ уланиши 
ташкил этилади. 
Канал ресурсини ташкил этиш 15.4-расмда кўрсатилган
Канал ресурси - фойдаланувчиларни талаб қилинган инфокоммуникацион 
сервисни олишга берилган талабномасига хизмат кўрсатата оладиган алоқа 
линияси узатиш имкониятларидир. Ресурс хажми қайдланган (фиксацияланган) 
узатиш тезлигига эга каналлар сони билан ифодаланади. 


139 
 
15.3-расм. Мультисервисли тармоғини ташкил этиш схемаси
Зарурий канал ресурси хажмини баҳолаш масаласи иерархиянинг хар бир 
сатхида ечилиши мумкин. Бу масалани ечиш учун зарур бўлган формал 
қурилишлар канал ресурсининг бирлиги тушунчасини киритиш билан боғлиқдир.
Канал ресурсининг бирлиги 
Канал ресурси - фойдаланувчиларни талаб қилинган инфокоммуникацион 
сервисни олишга берилган талабномасига хизмат кўрсатата оладиган алоқа 
линияси узатиш имкониятларидир. Ресурс хажми қайдланган (фиксацияланган) 
узатиш тезлигига эга каналлар сони билан ифодаланади. 
Зарурий канал ресурси хажмини баҳолаш масаласи иерархиянинг хар бир 
сатхида ечилиши мумкин. Бу масалани ечиш учун зарур бўлган формал 
қурилишлар канал ресурсининг бирлиги тушунчасини киритиш билан боғлиқдир.
Канал ресурсининг бирлиги 
Тармоқ топологиясини формаллаштирилган тақдимотида, рақамли 
линиялар ўтказувчанлик қобилиятини белгилайдиган, асосий структуравий 
параметр бу канал ресурсининг бирлигида ифодаланадиган узатиш тезлигидир. Бу
параметрни аниқлаш учун қуйидаги схемадан фойдаланиш мумкин. 


140 
 
15.4-расм. Мультисервисли тармоқларда канал ресурсини шакллантириш 
иерархияси 
Тармоқда

Download 6,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   157




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish