Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент ахборот технологиялари университети



Download 6,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet81/157
Sana24.06.2022
Hajmi6,18 Mb.
#698165
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   157
Bog'liq
ТТ UMK 2016

J
рақамли линиялар бор бўлсин.қиламиз.
j
номерли линия 
G
j
бит/с ўзгармас узатиш тезлигига эга бўлсин. 
Талабномаларнинг 
 п
оқимига хизмат кўрсатилаѐтган бўлсин.
k-
нчи оқим талабномаларига хизмаит кўрсатиш хар бир линияда секундига
 
D
k

бит хажмда узатиш ресурси талаб қилинади деб ҳисоблаймиз. 
D
k
нинг қиймати 
талабномаларга хизмат кўрсатилаѐтган вақтда ўзгармайди деб фараз қиламиз. 
Канал ресурсининг бирлиги деб, тармоқда мавжуд хамма линиялар 
тезликларининг 
G
1
,..., G
j
 
бутун сонли қийматлари ва тармоқ хизмат кўрсатаѐтган 
барча 
п
оқимлар талабномаларига хизмат кўрсатиш тезликларига
D
1
,...,
D
n
талабларнинг энг катта умумий бўлувчиси
к
га (ЭкУБ) айтилади. Шундай қилиб,
к = 
НОД(
G
1
,…, 
G
j

D
1
,...,
 D
n
),
Натижада,
j
-нчи линия тезлигининг бутун сонли тақдимланиши 
v
j

G
j
 / к
канал бирликлари,
k
-нчи оқим талабномалари учун хизмат кўрсатиш тезлигига 
бутун сонли талаблар тақдимланиши 
b
k

D
k
/
к
сифатидаги канал бирликлари 
кўринишда бўлади.
Одатда канал бирлиги сифатила 64 кбит/с тезлик олинади
Ресурсни банд этиш вақти ва тартиби: банд этиш давомлилиги, манба 
трафигининг статистик хусусиятлари ва бўш ресурсни тақсимлашда 
фойдаланиладиган тартиб орқали аниқланади.
Канал ресурсини банд этиш статик ва динамик моделлар орқали 
тадқиқланади.
Статик моделда ресурсни банд этиш тасодифий вақтининг давомлилиги 
танланган тақсимот функцияси бўйича аниқланади ва ушбу уланишда ахборотни 
узатиш жараѐнига ва кўрилаѐтган тармоқ сегментининг юкланиш даражасига 
боғлиқ эмас.
Динамик моделда аксинча, канал ресурсини банд этиш давомлилиги тармоқ 
юкланиши даражасига боғлиқ холда кўпайиши ѐки камайиши мумкин ва 
фойдаланилаѐтган назорат механизми QoS орқали аниқланади.
Мультисервисли тармоқлар базавий модели 


141 
Қуйидагилар берилган бўлсин: 
-реал вақт сервислари (товуш хабарлари, видеоконференц-алоқа ва 
бошқалар);
 п
- талабномалар оқими;
 
λ
k
- k-
нчи оқимнинг интенсивлиги, бунда

= 1,2,..., 
п
 
v -
тушаѐтган талабномаларга хизмат кўрсатиш учун талаб қилинган
ахборот узатиш тезлиги,; 
 
b
k
 

k-
нчи оқимнинг битта талабномасига хизмат кўрсатиш учун зарур 
бўладиган линия ресурси бирлигининг сони;
 
1/ 
μ
k
 -
унга хизмат кўрсатишда канал ресурсининг банд бўлиш ўртача вақти. 

Мультисервисли тармоқларда реал вақт сервислари учун канал ресурсини 
баҳолаш базавий модели (15.5-расм) таклиф этилган.
 
15.5-расм. Мультисервисли тармоқ базавий моделининг структураси 
Талабномани қабул қилиш процедураси:
 
i
k
 
- хизмат кўрсатилаѐтган 
k-
нчи оқим талабномаларининг сони;
 
i
– барча оқимлар талабномаларига хизмат кўрсатиш билан банд 
мультисервисли линиялари ресурс бирлигининг умумий сони.
i
нинг қиймати қуйидаги ифодадан аниқланади:
n
i = 
∑ 
b
k
 i
k , 

k=
1
у холда 
k
–нчи оқимнинг талабномаси хизмат кўрсатишга қуйидаги шарт 
бажарилганида қабул қилинади:


142 
i + b
k

≤ 
v. 
агар
i + b
k
 > v, 
бўлса, тушган талабнома тикланмасдан йўқолади.
Моделнинг асосий қўлланиши реал вақт сервислари трафигини узатиш учун канал 
ўтказувчанлик қобилияти (ресурси) нинг зарурий хажмини аниқлашдир.
Ресурснинг етарлилиги йўқолган талабномалар улуши билан баҳоланади.
Талабномаларга хизмат кўрсатиш жараѐни -
тасодифий жараѐндир. 
Марков жараѐнининг стационар эҳтимолликлари
p
(
i
1

i
2
,…, 
i
n
)
 
қийматлари 
линияни (
i
1

i
2
,…, 
i
n
) холатда бўлиш вақт улуши сифатида интерпретациялаш 
мумкин. 
Бундан тармоқ канали ўтказувчанлик қобилиятини аниқлаш мезонларини 
белгилаш мумкин.
Мультисервисли тармоқларни хизмат кўрсатиш сифат кўрсатгичларини таҳлил 
қилиш учун 
k
-нчи оқим талабномаларига хизмат кўрсатишнинг кўрсатгичлари 
қийматлари қуйидаги параметрлар бўйича аниқланади: 
π
k
=
∑ 
p
(
i
1

i
2
,…, 
i
n
)

йўқолган талабномаларнинг улуши

(
i
1

i
2
,…, 
i
n
)
 
є 
U
k
 
 m
k

∑ 
p
(
i
1

i
2
,…, 
i
n

i
k
b
k
- хизмат кўрсатиш билан банд линия
(
i
1

i
2
,…, 
i
n
)
 
є 

канал ресурсининг ўртача катталиги
Бу параметрлар мультисервисли тармоқларни ишлаш режимларига қараб 
аниқланади, масалан кириши чекланишли модель, канал ресурсини резервлаш 
модели ва бошқалар
Мультисервисли тармоқлар хозирги кундаги энг замонавий тармоқ бўлиб, 
уни лойиҳалаш, қуриш ва техник фойдаланиш учун юқори даражали малакага эга 
мутахассисларни жалб этишни тақозо этади. 
Бунда талаб қилинган сервисларни берилган сифат билан тақдим этиш учун 
мультисервисли тармоқларни илмий асосда режалаштириш, оптимизациялаш ва 
тахлил қилиш учун шароитларига қараб тегишли моделлардан фойдаланиш 
лозим.

Download 6,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   157




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish