Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet70/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
85 
Суяк қ а д о ғ и т у р л а р и (бирламчи ва иккиламчи битиш). Синган 
суякнинг битиши қадоқ хосил бўлиши билан кечади. У қуйидаги турларга 
бўлинади: периостал (ташқи) қадоқ, асосан суяк пўстлоғидан ташкил топади; 
эндостал (ички) қадоқ, эндостдан шаклланади; интер-медиар қадоқ, компакт 
қават оралиғидаги ёриқни тўлғазади; параоссал қадоқ, суяк бўлаклари орасида 
ингичка тўсиксимон, икки томони уланган толалар шаклланади (53-расм). 
Суяк бўлаклари холати (силжиш даражаси, бўлакларнинг бир-бирига 
нисбатан жипслиги, фиксациянинг махдамлиги) суяк тўқима-сининг турли 
тикланишларига мух.ит яратади. Агар бўлаклар яхши репозиция қилинган 
бўлса, бир-бирига зич тегиб турса ва маркам тах гакачланган бўлса, битиш 
минимал периостал қадоқ, ва асосан интермедиар қадоқ, хисобидан амалга 
ошади. 
Суяк қадоғининг ҳар бир тури ўзига хос физиологик аҳамиятга эга. 
Масалан, периостал ва эндостал қадоқ, вақтинчалик тузилма бўлиб, суяк 
битганлигига кафолат бермайди. Бу суяк қадоқлари турларининг аҳамияти 
(айниқса, периостал қадоқнинг) суяк бўлакларини синган жойида махкам 
ушлаб туриш ва суяк регенератининг тез ҳосил бўлиши-га имкон яратишдир. Суяк 
бўлаклари 
орасида 
харакатнинг 
пайдо 
бўлиши 
унда 
қон 
микроциркуляциясининг бузилишига олиб келади. Бу суяк регенерациясини 
сусайтиради. Бундай мухитда регенератда тоғай тўки-маси кўпроқ ривожланади. 
Васкуляризациянинг сустлиги тоғай тўқима-си борлигига ва интерстициал 
ўсишига шароит яратади. Тоғай қадоғи суяк бўлаклари орасида харакат 
йўқолса ва етарли васкулиризация бўлса, суяк тўқимасига алмашинади. 
Суякнинг битиши икки типда амалга ошиши мумкин: бирламчи ёки 
иккиламчи битиш. Суяк бўлак-ларининг бирламчи битиши интермедиар қадоқ 
хисобидан бўлиб, бўлаклар зич махкамланиб, мутлақ харакат йўқотилгандан 
сўнг ривожланади. Интер-медиар қадоқ, бириктирувчи тўқима негизида 
ташкил топиб, ундаги қон томирлар асосан периост томонидан интермедиар 
ёриққа ўсиб киради. Суякнинг хосил бўлиши десмал типда бўлиб, тоғай
босқичини босиб ўтмайди. Суякнинг битиши қайси турда бўл- 
53-расм. 
Суякнинг қадоқ; қисмлари. — периоостал; — эндостал; — интермедиар; 4— параоссал. 



Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish