Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet69/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
84 
ва махаллий шароитлар таъсир кўрсатиб, синишларнинг тез ва тўлиқ 
битишини таъминлайди. 
Остеоген дужайралар — остеобластлар, фибробластлар, 
остео-
цитлар, 
гистиоцитлар, лимфоид, ёг ва эндотелиал хужайралар, мие-лоид ва эритроид 
катор 
ҳжайралари 
хисобланади. 
Суяк 
битишида 
регенератда 
микроциркуляция ва васкуляризациянинг тикланиши катта аҳамиятга эга, 
улар остеобластларнинг нормал функциясини таъминлайди. 
Суяк катта қисмининг регенерациясини клиникада суяк бўлакларини 
аста-секин суриш ёки суяк нуқсонларини трансплантатлар билан тўлдириш 
йўли билан амалга оширилади. Дистракция билан суякларни узайтириш 
усули ҳамда алло- ва ксенопластика айнан шу тамойилга асосланган. 
Суяк жароҳатининг битиши, шунингдек юмшоқ тўқималар жароҳати 
регенератив жараённининг бирин-кетин ривожланиши билан рўй беради. 
Суякнинг тикланиш цикли шартли равишда қуйидаги тўрт фаза ёки 
босқичга бўлинади: 
Биринчи б о с қ и ч — репродукциянинг ривожлана бошланиши ва 
хужайра элементларининг шикастланган хужайралар ва тўқималар некрози ва 
некробиози махсулоти таъсирида пролиферацияси. Суяк қадоғи хосил 
бўлишида асосий ролни синган суяк сохасида қон айланишининг тикланиши 
ўйнайди. 
И к к и н ч и б о с қ и ч - тўқима структурасининг ташкил топиши ва 
тахассуслашуви. 
Хужайра 
элементларининг 
пролиферацияси 
ва 
тахассуслашуви кучайиши билан тавсифланиб, бу анаболик гормонлар 
туфайли кечади. Ёш суяк хужайралари суяк регенератининг органик асосини 
ташкил килади. Оптимал шароитларда (яхши иммобилизация, бошқа қўшилиб 
келадиган касалликлар йўқлиги) остеоид тўқима ҳосил бўлади. 
У ч и н ч и б о с қ и ч — суяк структурасининг ташкил топиши. Асосий 
жараён синган суяк ўрнида қон айланишининг тўлиқ тикланиши ва регенерат 
оксид асосининг минералланиши. Суяк бўлаклари оралиғидаги бўшлиқ майда 
хужайрали суяк трабекулалари тўри билан тўлади, бу дағал толали ва ясси 
хужайрали суяк тўқимасидан ташкил топган. Учинчи босқич охирида суяк 
устунчалари кўшилиб, кенг суяк каналларидан иборат компакт моддага 
айланади. 
Т ў р т и н ч и б о с қ и ч — бирламчи регенератнинг қайта тикланиши ва 
синган суякнинг тўлиқ тикланиши (реституция). Бу босқичда кортикал қават 
аниқ кўринади, суякнинг илик канали тик-ланади, суяк пўстлоги аниқ 
ажралиб туради. Тартибсиз жойлашган оҳакланган структура ортиқча 
қалинлашаётган бир тартибда жойлашган регенерат билан алмашинади. 
Регенератив жараённинг ҳар бир босқичи аста-секин бир босқичдан 
бошқасига ўтади. 



Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish