Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet101/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   97   98   99   100   101   102   103   104   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
117 
74-расм.
Кохер усулида чиккан елкани урнига тушириш боскичлари. Изоҳи 
матнда 
У ч и н ч и бо с кич. Ташқари ротация ҳолатида ушлаб туриб, тортишни 
сусайтирмасдан аста-секин билак юқорига ва олдинга кўтарилади. Танага 
кадалиб турган тирсакни ўрта чизиккэ ва юқорига сурилади, шунда бошча 
одатда йиртилган пардага тўғри келади. Баъзан бошча шу босқичдан кейин 
ўрнига тушади (74-расм, в). 
Т ў р т и н ч и б о с к и ч. Олдинги бокичлар тўлиқ бажарилгач бошланади. 
Билак ричаг (дастак) сифатида ишлатилади, ротация ичкарига тез 
бажарилади. Бунда беморнинг панжаси карама-карши елка бўримига 
сурилади, билак бемор кўкрагига кўйилади (74-расм, г). Одатда, шу пайтда 
чикдан елка ўрнига тушади. Агар ўрнига тушмаса, унда шошилмасдан, 
зўрламасдан ҳамма босқичлар канта такрорланади, тез ва купол харакатлар 
кҳилмаслик керак 
Жанелидзе 
усули 
(75-расм). 
Оғриқ.сизлантирилгандан 
кейин 
жабрланганни столга шикастланган томони билан ёнига шундай ёткизи-ладики, 
столнингчети беморнинг қўлтиги остига тўғри келиши керак чиққан қўл 
пастга осилиб туради, беморнинг боши кўшимча столга кўйилади. Шу 
ҳолатда бемор 10-20 минут ётиши керак шу вакт ичида елка камари 
мушаклари бўшашади. Шундан кейин чикдан қўлни ўрнига туширишга 
ўтилади. Жарроҳ бемор олдида туриб, тирсак бўғимида буқилган билакни 
тирсакка якин жойидан пастга караб босиб, вакт-вақти билан елка бўғимига 
тираб туради. Шунда чикдан 


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
118 
елка ўрнига тушади. Кейин 2-3 х.афтага қўлни кўкрак қафасига котириб 
кўйилади. Чикхан қўл ўрнига туши-рилгач, натижасини билиш ва кўшимча 
шикастланиш бор-йўқлигини аниқлаш учун рентгенография ки-лиш шарт. 5-7 
суткадан кейин фаолиятни тезрок тиклаш учун ДЖТ (даволаш жисмоний 
тарбияси) та-йинланади ва физиотера-певтик муолажалар ўткази-лади. 
Мехнат фаолияти 30-45 суткадан кейин тикла-нади. Елка қайта чикмас-лиги 
учун уч ой мобайнида оғир жисмоний мех.нат билан шугулланиш мумкин 
эмас. 
Чаклин усули (76-расм). Бемор чалканча ётади. Ши-фокор бемор қўлини 
танага яқинлашган холатда узуна-сига тортади, июсинчи кў-ли ёрдамида елка 
бошчаси-ни ташқарига итаради. Чаклин усули деярли кам травматик ва 
наркоз остида ба-жарилади. Буусул, айникса, елканинг синиб-чиқишларида 
қўл келади. 
Ўрнига тушириб бўлмайдиган янги чиқишлар. Икки бошли мушак узун 
бошчаси пайининг елка бошчасига ўралиши ёки узилган катта дўмбокдамда 
йиртилган бўғим халтаси оралигига бошчанинг тиқилиб қолиши ёки юмшоқ 
тўқималар интерпозицияси ўрнига солишга анатомик тўсик бўлиши мумкин. 
Ўрнига тушириб бўлмайдиган чиқишларни фақат жаррохлик усулида 
даволаш мумкин. 
Эскирган чиқишлар. Аниқланмаган ва нотўғри даволанган чи-кишлар 
бўғим халтасининг чандикли бужмайишига, кўп еридан эластик хусусиятини 
йўқртишига олиб келади. Эскирган чиқишларда гематомалар сўрилиб, 
атрофия бошланғич, бўғим юзасидаги деформация янада яккрл кўринади. 
Актив ва пассив харакатлар хажми кўпаяди, ўткир оғриқ. йўқ.олади. Аммо 
курак ушлаб турилганда қўлни 



Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   97   98   99   100   101   102   103   104   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish