Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet126/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   122   123   124   125   126   127   128   129   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
147 
чиқишига шароит яратиш керак Агар пан- ва остеоартрит септик холат билан 
кечса, унца бўғим юзасини иккиламчи резекция қилиш керак Остеомиелит 
рўй берса, унда суякларнинг бўғим учлари резекция қилинади. Резекциядан 
кейин хосил бўлган суяк бўшлиқларига дренаж найчалар кўйиб, антисептик 
(антибиотиклар) эритмалар билан доимий ювилиб ва суриб турилади. 
Артрит огар ўтиб, сепсис билан кечса ва яра оқибатида хрлсизлик рўй берса, 
иккиламчи ампутация қилишга тўрри келади, гарчи бўғимларнинг очиқ 
синишида бу муолажа оғир ва нохуш даво тадбири бўлсада, септик огар холатда 
бундан бошқа чора йўқ.. 
Бўшмлар очиқ жародатланганда кузатиладиган асоратлардан - бу 
деформацияловчи артроз, контрактуралар, анкилоз, бўғимларнинг шалвираб 
қолиши ва одат тусига кирган чиқишлар (суяк нуқсонларида) хисобланади. 
13 - б о б. КЎЛ-ОЁҚЛАР АМПУТАЦИЯСИ ВА УЛАРНИ ПРОТЕЗЛАШ 
 
АМПУТАЦИЯ 
Ампутация — қўл ёки оёқни суяклари билан кесиб олиб ташлашдир. Агар қўл ёки 
оёқ, бўғим юзасидан кесиб ташланса, буни экзартикуляция дейилади. 
Ампутация сатхи ва усули масаласига индивидуал ёндашиш керак 
Шикастланиш характери, касаллик ва шикастланганнинг ахволи инобатга 
олинади. 
Дозирги пайтда кўп ортопедлар ампутация чегарасини аниқлашда Пура-
Верта ва Юсевич таклиф қилган ампутация қилиш схемалари мақсадга 
мувофиқ. эмас деб хисоблашади. Баъзан жаррох. ампутация дастлабки ёки 
узил-кесиллигини ўзи аниқлаши керак Дастлабки ампутация — жародатга 
кенгайтирилган жаррохлик ишлови бериш, бу ампутациянинг зарур 
чегарасини аниқлаш мумкин бўлмаганда қилинади. Узил-кесил ампутациядан 
кейин реампутация қилинмайди. Ампутацияга муглак ва нисбий кўрсатмалар 
мавжуд. 
Мутлак к ў р с а т м а ларга куйидагилар киради: 

оёқ ёки қўлнинг узилиб фақат тери ёки бойламда осилйб колса; 

оёқ ёки қўлнинг очиқ шикастланиб, суяклар майдаланган, 
мушаклар мажакланган, кон томирлар ва нерв толалари узилиб, тиклаш 
мумкин бўлмаганда; 

бемор хаётига такдид соладиган оғир инфекция борлиги; 

келиб чиқиши ҳар хил (тромбоз, эмболия, облитерацияловчи 
эндартериит, диабет, совуқ.уриш, куйишлар, электрдан шикастланиш) 
оёқ-қўл гангренаси; 

хавфли ўсмалар; 

- оёқгқўлнинг куйиб қолиши; 

А м п у т а ц и я г а н и с б и й к у р с а т м а лар куйдагилар: 

даволаш наф бермайдиган узоқ, битмаётган трофик яралар; 

хроник остемиелитда ички аъзолардаги амилоидоз белгалари; 



Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   122   123   124   125   126   127   128   129   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish