Ўзбекистон Республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги Тошкент архитектура қурилиш институти М. Рахимбабаева



Download 473,72 Kb.
bet1/4
Sana22.04.2022
Hajmi473,72 Kb.
#574732
  1   2   3   4
Bog'liq
2 Ер хақида

Ўзбекистон Республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги Тошкент архитектура қурилиш институти М. Рахимбабаева

ЕРНИНГ ПАЙДО БЎЛИШИ, ШАКЛИ, ТУЗИЛИШИ, ТАРКИБИ ВА ИССИҚЛИК РЕЖИМИ.

  • 1. Ернинг пайдо бўлиши, шакли ва ўлчамлари.
  • 2. Ернинг тузилиши ва таркиб.
  • 3. Ернинг иссиқлик режими ва унинг
  • қурилишга таъсири.

  • 4. Ерда содир бўладиган геологик жараёнлар
  • ҳақида тушунча.


Режа:

Ер шар шаклида деган фикр эрамиздан 530 йил аввал Пифагор томонидан айтилган

Ер шар шаклида деган фикр эрамиздан 530 йил аввал Пифагор томонидан айтилган

. Лекин XYIII асрда бажарилган ўлчовлар ернинг мердиан ёйининг узунлиги экваторда қутуб доирасидагига нисбатан қисқаришини кўрсатиб берди. Мердиан ёйининг бир градус узунлиги экваторда 110,9 км. Парижда 111,3 км. қутб доирасида 111,9 км.га тенглиги исботланди. Ер қутублари бўйича бироз қисилган бўлиб, қутб ўқлари узунлиги 12.714 км. экватор бўйича диаметри 12.756 км. радиуси 6371,221 км.га тенг. Демак ернинг сиқиқлиги 42 км.ни ташкил этади.

Лекин ер юзаси нотекисликлар, яъни тоғ, водий ва денгиз чуқур

Лекин ер юзаси нотекисликлар, яъни тоғ, водий ва денгиз чуқур

- ликларидан ашкил топган бўлиб, унинг энг балан ўққиси-8848 м. (Эверест)

Химолай тоғидаги Жомолугма, энг чуқур денгиз туби Тинч океанининг Морена денгизи

- 11022 м.га тенг бўлиб, фарқи 19 минг метрдан кўпроғини ташкил этади.

Шунинг учун Ер ўзигагина хос шаклга эга бўлиб, бу шакл Геоид деб аталади.

Ернинг асосий ўлчамлари:

1. Экватор радиуси – 6371,221км.

2. Мердиан радиуси- 6356, 9 км.

3. Мердиан узунлиги - 40 009 км.

4. Экватор узунлиги - 40 076 км.

5. Хажми - 1 080 000 км3

6. Ер юзаси - 510 млн. км2

7. Зичлиги - 5,62 г/см3


2.Ернинг тузилиши ва таркиби.
Ер шари бир ўққа жойлашган, бир-бирини устида ётган концентрик қобиқлардан иборат. Бу қобиқлар
геосфера деб аталади ва улар 2 га бўлинади.
1. Ички геосферага – ядро, мантия ва литосфера киради.
2. Ташқи геосферага – атмосфера, гидросфера, биосфера киради.
2 – расм. Ернинг ички тузилиши
Ер ядроси 2900 км. чуқурликдан бошланиб, унинг марказигача 6371,221 км. боради. У энг оғир элементлардан ташкил топган бўлиб, темир ва никельдан иборат. зичлиги  = 7-11 г/см3

Download 473,72 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish