Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент давлат транспорт университети


Кесиш доимийлиги ва даража кўрсаткичларининг қиймати



Download 124,35 Kb.
bet8/10
Sana02.03.2022
Hajmi124,35 Kb.
#477836
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Кесиш доимийлиги ва даража кўрсаткичларининг қиймати
Жадвал 42

Ишлов бериш тури

Кесиш асбобининг
тури

Иш асбобийнинг узатиш тезлиги S, мм/об

Доимийлик ва даража кўрсаткичлари

сv

xv

yv

m

Конструкцион пўлатларга ишлов берилганда

Ташқи юзаларни

Т15К6

0,30 гача

420

0,15

0,20

0,20

Бўйлама йўнилганда




0,300,70

350

0,15

0,35

0,20

Кўндаланг




0,70

340

0,15

0,45

0,20

Кесганда

Р18

0,25 гача
0,25 ортиқ

87,5
56

0,25
0,25

0,33
0,66

0,125
0,125

Кесиб ташлашда

Т5К10
Р18




17
23,7

-
-

0,80
0,66

0,23
0,25

Фасон йўнишда

Р18
Т15К6

-
-

22,7
244

-
0,23

0,50
0,30

0,30
0,20

Резьбали бирикмаларни кесганда



Р18

2 дан кам
2 дан ортиқ

14,8
30

0,70
0,60

0,30
0,25

0,11
0,08

трапедцияли резьбаларни кесганда

Р18

Қора ишлов
тоза ишлов

32,6
47,8

6,60
0,50

0,20
-

0,14
0,18

Зиҳрланган ва ўтга чидамли пўлатларга (Х18Н9Т) ишлов берганда НВ 141 ҳолатида

Ташқи юзаларни бўйлама йўнганда

ВК8
Р18

-
-

110
31

0,20
0,20

0,45
0,55

0,15
0,15

Кул ранг чўянга ишлов берганда НВ 190

Ташқи юзаларни

ВК6

0,40 гача

292

0,15

0,20

0,20

Бўйлама йўнганда




0,40 дан ортиқ

243

0,15

0,40

0,20

Кесиб ташлаганда

ВК6
Р18

-
-

68,5
22,5

-
-

0,40
0,40

0,20
0,15

Болғаналувчи чўянга ишлаб беришда НВ 150

Ташқи юзаларни

ВК8

0,40 гача
0,40 дан ортиқ

317
215

0,15
0,15

0,20
0,45

0,20
0,20

Бўйлама йўнганда

Р18

0,25 гача
0,25 дан ортиқ

106
75

0,20
0,20

0,25
0,50

0,125
0,125

Кесиб ташлаганда

ВК6
Р18

-
-

66
47

-
-

0,40
0,50

0,20
0,25

Изоҳ: 1. Бирикмалар учун резьбаларни қаттиқ қотишмали пластинкалардан тайёрланган кескичлар билан кесганда кесиш тезлиги қуйдагига аниқланади.


, м/мин
2. Бирикмали ва трапециядаль резьбаларни тез кесувчи пўлат кескичлар билан кесганда эса қуйдагига топлилади:
, м/мин
3. Конструкцион ва ўтга чидамли пўлатларни совутмасдан ишлов берилаётганда, агар кескич тез кесувчи пўлатдан тайёрланган бўлса, кесиш тезлиги 0,8 коэффициентга кўпайтирилади.
4. Термо ишлов берилган пўлатларни тез кесувчи пўлатдан тайёрланган кескичлар билан кесганда қуйдаги тузатув коэффициенти критилади: нормализация қилинган пўлат – 0,95, отжигланган пўлайларга – 0,9, яхшинлан (улучшение) – 0,8.
ИЛОВАЛАР


Ишлаб чиқариш хажмига қараб, вақт меёрини ўзгаришини ҳисобга олиш коэффициентини Км қиймати
Жадвал

Йиллик ишлаб чиқариш хажми

Км

Йиллик ишлаб чиқариш хажми

Км

350 млн сўмгача

1,0

2000 млн сўм

0,75

500 млн сўм

0,96

250 0млн сўм

0,69

750 млн сўм

0,91

3000 млн сўм

0,66

1000 млн сўм

0,87

3500 млн сўм

0,65

1350 млн сўм

0,82

4000млн сўм

0,64

1500 млн сўм

0,80

4500 млн сўм

0,63

1800 млн сўм

0,75

5000 млн сўм

0,67



Ҳар бир ишчига ажратилган нисбий иш майдон миқдори, м2
Жадвал



Бўлм ва цехлар номи

Хар бир ишчига ажратилган нисбий майдон м2

1.

Машина сиртини ювиш бўлими

30-35

2.

Қисмларга ажратиш бўлими

20-30

3.

Деталларни ёдвиб-тозалаш бўлими

25

4.

Назорат-саралаш бўлими

15-17

5.

Комплектлаш бўлими

15-18

6.

Шиналарни ремонт бўлими

20

7.

Двигателларни ремонти ва йиғув бўлими

13-15

8.

Синов бўлими

25-30

9.

Ёнилғи аппаратлари ва электржиҳозларни ремонт бўлими

10-12

10.

Рамани ремонт бўлими

20

11.

Тункачилик бўлими

10-12

12.

Кабиналар ремонти бўлими

12-15

13.

Мисгарлк – радиатор бўлими

12-15

14.

Тинувчи – қопловчилик бўлими

10

15.

Дурадгорлик бўлими

20-25

16.

Машина ва агрегатларни йиғув бўлими

25-30

17.

Бўёқчилик бўлими

40-50

18.

Механик – чилангарлик бўлими

10-12

19.

Темирчилик бўлими

24-26

20.

Пайвандлаш бўлими

15-20

21.

Металлизация бўлими

23-25

22.

Термик ишлов бериш бўлими

24-25

23.

Гальваник қопламалар олиш бўлими

30-45

24.

Асбобсозлик бўлими

10-12

25.

Бош механик бўлими

10-12

Айрим омбор хоналарига майдонларни тақсимланиши
Жадвал



Омбор номлари

Майдон, %

1.

Ихтиётий қисмлар омбори

20

2.

Ремонт талаб қисмлар омбори

7

3.

Комплектовкалаш омбори

10

4.

Ремонт талаб агрегатлар омбори

15

5.

Таъмирланган агрегатлар омбори

6

6.

Марказий асбобсозлик омбори

4

7.

Материаллар омбори

17

8.

Ёғог омбори

8

9.

Чиқинди омбори

2

10.

Металлар омбори

8

11.

Ёнилғи ва ёғловчи материаллар омбори

3

Т-100М тракторни қисмларга ажратиш бўйича мехнат сарфини иш турларига бщлиниш фойизи
Жадвал



Қисмларга ажратишдаги иш турлари

Мехнат сарфи, %

1.

Тракторни агрегатларга ажратиш учун

26

2.

Двигателни қисмларга ажратиш учун

26

3.

Тезликлар қутисини қисмларга ажратиш

2

4.

Борий узатмаси ва қисмларга ажратиш

4

5.

Бош узатма ва борт фрикционларини қисмларга ажратиш

4

6.

Бошқарув механизмни қисмларга ажратиш

2

7.

Аравага ва тортиш механизмларини қисмларга ажратиш

20

8.

Занжир ғилдиракни қисмларга ажратиш

16




Жами

100

Автогрейдерни қисмларга ажратиш бўйича меҳнат сарифини иш турларига бўлиниш фойизи
Жадвал



Қисмларга ажратишдаги иш турлари

Меҳнат сарфи, %

1.

Автогрейдерни агрегатларга ажратиш

28

2.

Двигателни қисмларга ажратиш

18

3.

Тезликлар қутисини қисмларга ажратиш

5

4.

Демультипликаторни қисмларга ажратиш

2

5.

Орқа кўприк редукторини қисмларга ажратиш

5

6.

Ён бош балансирларни қисмларга ажратиш

12

7.

Олди кўприкни қисмларга ажратиш

4

8.

Оралиқ редукторни, отвал редукторини қисмларга ажратиш




9.

Кирковщик ва отвал кўтаргичини қисмларга ажратиш

9

10.

Иш органларини бошқарув қутисини қисмларга ажратиш

5

11.

Машинани бошқарув қутисини қисмларга ажратиш

3

12.

Машинани марказий тормоз тизимни қисмларга ажратиш

1

13.

Кардан ўқи ва шарнирларини қисмларга ажратиш

4




Жами

100


Download 124,35 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish