Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги самарқанд иқтисодиёт ва сервис институти



Download 1,6 Mb.
Pdf ko'rish
bet117/141
Sana19.02.2022
Hajmi1,6 Mb.
#457380
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   ...   141
Bog'liq
22-Инвестицион-лойиҳалар-таҳлили.-Ўқув-қўлланма.-С-2019

Жамиятнинг 
фойдаси
шу инвестицияни ишлатиш йўли билан иккала 
субъектнинг (инвестор ва тадбиркорнинг) олган фойдасига тенг 
бўлади. 
Кўриниб турибдики, жамиятнинг манфаати, инвестор ва 
тадбиркор манфаатининг йиғиндисига тенг экан. Шу туфайли 
жамият учун яратилган миллий даромаднинг умумий миқдори 
муҳим. Хўжалик юритувчи субъектлар учун эса шу миллий 
даромаднинг қайси қисмига эга бўлиши муҳим. Бу эса жамиятдан 
яратилган миллий даромадни одилона тақсимланиш механизмини 
ишлаб чиқишни тақозо қилади. 
Инвестиция ва уни ишлатиш нуқтаи назаридан мулкдор 
(инвестор), тадбиркор ва жамият иборалари ишлатилмоқда. Булар 
ушбу мавзунинг таянч иборалари бўлиб қуйидагича талқин 
қилинади.
Мулкдор (инвестор)
деганда инвестицияга қўйиш учун 
ортиқча маблағига эга бўлган ва шу маблағини бирор лойиҳага 
инвестицияга қўйган жисмоний ёки ҳуқуқуий шахс тушунилади. 
Тадбиркор
деганда шу инвестициядан фойдаланиш эвазига 
ўзи ва мулкдор (инвестор) учун маълум миқдорда фойда олишни 
кўзлаб фаолият кўрсатадиган хўжалик юритувчи субъект 
тушунилади.
Жамият 
деганда шу давлат худудида жойлашган барча 
аҳоли ва уни бошқариб турган давлат тушунилади. 
Шуни таъкидлаш жоизки, мазкур таянч иборалар ушбу мавзу 
нуқтаи назаридан қаралган ҳолда ёритилмоқда. 
Инвестор ўз инвестициясидан келадиган маблағини фоиз 
сифатида ҳар йили олиши ҳам мумкин ва уни яна оборотга қўйиб 
капиталлаштириши ҳам мумкин. Масалан, инвестор 200,0 минг сўм 
инвестицияни 5 йилга 10 фоизлик фойда ставкаси билан қўйган 
бўлса 
ва 
барча 
фоизларни 
инвестицияга 
қўйиб 
уни 
капиталлаштирмоқчи бўлса, инвестициянинг миқдори йилдан-
йилга ошиб борада. 


200 
Биринчи йилда 220,0 минг сўм (200,0 х 1,1) капиталлашган фоиз
20,0 минг сўм (220,0 - 200,0) 
Иккинчи йилда 242,0 минг сўм (220,0 х 1,1) капиталлашган фоиз
220,0 минг сўм (242,0 - 220,0) 
Учинчи йилда 266,2 минг сўм (242,0 х 1,1) капиталлашган фоиз
24,2 минг сўм (266,2 - 242,0) 
Тўртинчи йилда 292,8 минг сўм (266,2 х 1,1) капиталлашган фоиз
266,0 минг сўм (242,8 - 266,2) 
Бешинчи йилда 322,1 минг сўм (292,8 х 1,1) капиталлашган фоиз
29,3 минг сўм (322,1 - 229,8) 
Бу ҳолда инвестициянинг бошланғич қиймати 200,0 минг 
сўмни, умумий охирги қиймати 322,1 минг сўмни, қўшимча 
капиталлашган қиймати 122,1 минг сўмни (322,1-200,0) ёки (20,) + 
22,0 + 24,2 + 26,6 + 29,3) ташкил қилади. Бу эса мулкдорнинг шу 5 
йил мобайнида инвестициясидан қилган фойдаси ҳисобланади. 
Агар инвестор шу инвестициядан фоизини ҳар йили олиб турганда 
эди, унинг фойдаси 100,0 минг сўмни (20,0 х 5) ташкил қилган 
бўлар эди, холос. У ўз фоизини капиталлаштириш эвазига яна 22,1 
минг сўм (322,1 - 100,0- 200,0) қўшимча фойда олишга эришган. Бу 
фойда инвестиция фоизининг 

Download 1,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   ...   141




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish