has no button and collar and wadded. It is worn not only everyday but also in
mourning, wedding ceremonies.
1
Ўзбек тилининг изоҳли луғати. 4-жилд. – Т.: Ўзбекистон миллий энциклопедияси, 2007.. – Б.238.
2
Сухарева О.А. Деревние черты в головных уборах народов Средней Азии. Среднеазатиский
этнографический сборник. – М., 1954. – С. 299.
3
Сухарева О.А. Ўша асар. – С.299.
4
Аширов А. Ўзбек халқининг қадимий эътиқод ва маросимлари. – Т.: А.Навоий номидаги Ўзбекистон
Миллий кутубхонаси нашриёти, 2007. 183-б.
33
Адабиётлар
1.
Аширов А. Ўзбек халқининг қадимий эътиқод ва маросимлари. – Т.:
А.Навоий номидаги Ўзбекистон Миллий кутубхонаси нашриёти, 2007. 183-б.
2.
Исмаилова Б. Категория образности и средства ее выражения в
словообразовательной системе английского и киргизского языков: Дисс. ...
канд. филол. наук. – Т., 1989. – С. 70.
3.
Сухарева О.А. Деревние черты в головных уборах народов Средней
Азии. Среднеазатиский этнографический сборник. – М., 1954. – С. 299.
4.
Ўзбек тилининг изоҳли луғати. 4-жилд. – Т.: Ўзбекистон миллий
энциклопедияси, 2007.. – Б.238.
ФРАЗЕОЛОГИК БЕЛГИДА ЭТНОМАДАНИЙ АХБОРОТНИНГ
ТУРЛАРИ ХУСУСИДА
Исмаилов С.И. ( СамДЧТИ доценти)
Тиллараро ва маданиятлараро мулоқотни самарали амалга оширишда
нафақат умумий тилни билиш, балки мулоқот актига қадар тўпланган
муайян билимларнинг мавжудлиги ҳам муҳим роль ўйнайди. Мулоқот
иштирокчиларининг онгида мавжуд бўлган бу билимлар илмий адабиётларда
фон билимлари номини олган. Фон билимлари кенг маънода – бу мулоқот
вақтига қадар суҳбатдошлар эга бўлган деярли барча билимлардир [1].
Умумий тарзда, тарқалганлик даражасига кўра, фон билимларининг беш
турдаги таснифи тақдим этилади. Булар: 1) умуминсоний (универсал)
билимлар; 2) минтақавий билимлар; 3) фақат маълум бир этник ва лисоний
жамоа аъзолари (миллат) эга бўлган маълумотлар; 4) фақат ҳудудий гуруҳ
аъзолари (ушбу ҳудуднинг аҳолиси) ёки ижтимоий маҳдуд гуруҳ аъзолари
(тил жиҳатидан, бу ҳудудий ва ижтимоий диалектларга мос келади); 5) фақат
ушбу микрожамоа (оила, ўқув ёки ишлаб чиқариш гуруҳи ва бошқалар)
аъзолари эга бўлган маълумотлар.
Мулоқот жараёнида, шубҳасиз, фон билимларининг санаб ўтилган барча
турлари иштирок этасалар-да, хорижий маданиятни билиб олишда айниқса
учинчи турдаги фон билимлари энг долзарб ва биринчи даражадаги аҳамият
касб этади. Шу боис ушбу мақола доирасида миллий маданий семантикага
эга бўлган француз фразеологик бирликлари воситасида французларнинг
онгидаги мавжуд фон билмларини қисман ўзлаштириб олишни мақсад қилиб
қўйдик. Маърузада этник стереотиплар тушунчаси, уларнинг турлари кўриб
чиқилади, миллий маданий семантикага эга фразеологик бирликлар фон
билимларини эгаллаш воситаси сифатида таҳлил қилинади.
Француз тили фразеологизмларида тақдим этилган этник стереотиплар
орасидан фақат қуйидаги этнонимларда акс этган стереотиплар ажратиб
олинди: руслар, поляклар, испанлар, турклар, хитойликлар. Мазкур этник
номлар билан боғлиқ ассоциациялар француз миллий онгида ранг-баранг
кўринишда намоён бўлади.
34
Французларнинг тасаввурида руслар қандайдир хавфли, олдиндан
башорат қилиб бўлайдиган белгиси билан ассоциацияланади, улар
сершовқин, уюшмаган: montagnes russes 1) америкача пойга 2) тик кўтарилиб
борадиган ва пастга тушадиган йўллар; jouer à la roulette russe рус
рулеткасини ўйнамоқ, ноилож таваккал қилмоқ; salade russe 1) винегрет,
"терма солянка", аралаш-қуралаш нарса, ҳар хил нарсалар; чалкашликлар 2)
жанжал, сўкишиш.
Поляклар кўп ичадилар (boire comme un Polonais « сурункасига ичмоқ»,
gris comme un Polonais «ғирт маст, ўлгудай маст», se soûler comme un Polonais
«ўлгудай ичмоқ»), басклар эса французча гапира олмайдилар ва тез
югурадилар (parler le français comme un Basque espagnol «француз тилини
бузиб гапирмоқ», aller comme un Basque « жуда тез бормоқ, чопмоқ; ўлар-
тириларига қарамай қочмоқ, югурмоқ»).
Испанлар меҳмондўст эмаслар (auberge espagnole «одам фақат ўзи
билан олиб келган нарсани кўрадиган жой, вазият (сайёҳларнинг
маълумотларига кўра, испан меҳмонхоналарида ўз маҳсулотлари билан яшаш
керак бўлган, чунки у ерда тўяр-тўймас овқатлантирган)»), французча ёмон
гапирадилар (parler le français comme une vache espagnole «французча жуда
ёмон гапирмоқ»), шовқинли характери билан ажралиб турадилар (comme des
vaches espagnoles «телбалардек, ёмон одамлардек»).
Туркларни идрок этиш инглиз нуқтаи назари билан ўхшаш: Турклар
шафқатсизлиги, бераҳмлиги билан ассоциаланади: alla turca; traiter à la turque
«раҳм-шафқат қилмай муомала қилмоқ»; traiter qn de Turc à Maure «қўпол
муомалада бўлмоқ»; être turc dans ... «қаттиқ қўл, гапга унамайдиган, бир
сўзли бўлмоқ (бирон-бир кишига нисбатан) ; қатьиятли, қаттиқ бўлмоқ
(бирон-бир нарсага нисбатан)»; c'est un vrai Turc «у ғирт нодон»; les amis ne
sont pas des Turcs «дўстлар бир-бирларига нисбатан марҳаматли, илтифотли».
Турк кучи билан ажралиб туради: fort comme, comme un Turc «ҳўкиздек
кучли, ҳақиқий кучли одам»;costaud comme un Turc «ҳўкиздек соғлом». Servir
de tête de Turc à qn «масхара, таъқиб предмети бўлмоқ». Бу стереотип ўйин
асосида пайдо бўлган: туркнинг боши кўринишдаги силометрга болға билан
кучли уруш керак эди. Турк ҳукмдори, Ота-турк билан боғлиқ салбий
коннотациялар ҳаммасидан кўп: ne pas compter plus que le Grand Turc «ҳеч
қанақа аҳамияти, обрўйи йўқ.; ≈ бўш жой, ҳеч таъсири (нуфузи) йўқ»; ne faire
pas plus cas que du Grand Turc «ҳеч қандай аҳамият бермаслик, заррача
писанд қилмаслик»; penser à qn comme au Grand Turc «ҳатто бирон-бир кимса
ҳақида ҳам ўйламаслик, кимгадир тўлиқ бефарқликни намойиш қилмоқ»;
travailler pour le Grand Turc «"шунчаки" ишламоқ; ≈ ҳокимга сув олиб
келмоқ»; vouloir marier le Grand Turc avec la République de Venise «имконсиз
нарсани истамоқ, бир-бирига мос келмайдиган нарсаларни бирлаштиришга
уриниб кўрмоқ».
Хитой сирли ва тушунарсиз мамлакат бўлиб қолади: c'est du chinois «бу
хитой алифбоси, бу тушуниб бўлмайдиган нарса, бу бемаъни сўзлар»;
ўзининг алоҳида маданияти билан музокаралар олиб бормоқ: chinoiser
«арзимаган нарсалар бўйича баҳслашмоқ; мураккаблаштирмоқ»; chinoiseries
35
administratives «канцелярия (идора) сансалорлиги» (chinoiserie 1 сўзидан)
«хитой безаги (чинни ва шу кабилардан); нақш, хитой услубидаги санъат
асари» 2) «кераксиз мураккаблик, донолик»); faire une chinoiserie à qn
«кимгадир ёмон ҳазил қилмоқ, кимгадир панд бермоқ, фириб бермоқ».
Демак, ҳар қандай фразеологик белгининг мазмуни унда тақдим
этилаётган этномаданий ахборотнинг муайян турига боғлиқ ҳолда
шаклланади.
Фразеологик
белгининг
этномаданий
маъноси
эса
интерсемиотик транспозиция натижасида француз миллий лисоний онгида
вужудга келган стереотиплардир. Шундай қилиб, этник стереотиплар – бу
этнонимлар, яъни этник жамоалардаги қабилалар, халқлар, миллатлар
тўғрисида француз миллатининг онгида шаклланган, ҳиссиётлар билан
бўялган ва ўта турғун бўлган образ ёки тасаввурлардир. Бу турдаги
стереотиплар ўз ифодасини лексик бирликларда, аникроғи, кўпинча
фразеологик бирликларда топади. Этник маданий ахборот фразеологик
белгидаги образнинг туб асосида, яъни макрометафорик концептуал
модельдан иборат мураккаб концептуал ҳосилада, сақланади ва тўпланади.
Маърузада ҳар бир этник жамоага хос тахаллусларда пайдо бўладиган
ассоциациялар аниқланади ва қиёсий типологик аспектда тизимлаштирилади.
Do'stlaringiz bilan baham: |