Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ўрта махсус, касб-ҳунар таълими маркази


 Намликни психрометрик ўлчаш усули



Download 2,4 Mb.
Pdf ko'rish
bet18/60
Sana23.02.2022
Hajmi2,4 Mb.
#122557
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   60
Bog'liq
meteorologik kuzatish ishlari

 
3.1. Намликни психрометрик ўлчаш усули 
Намликни ўлчаш усули ҳаво ва юзасидан сув буғланаѐтган жисм 
ҳароратларини таққослаш принципларига асосланган. Одатда, психрометр 
иккита ѐки учта бир хил термометрлардан иборат бўлиб, улардан бирининг 
датчиги бўз билан ўралади ва кузатишлар пайтида дистилланган сув билан 
ҳўлланади. Бевосита ҳаво ҳарорати ва ҳўлланган термометрнинг ҳарорати, 
ѐки қуруқ ва ҳўлланган термометрлар кўрсаткичлари орасидаги фарқ 
(психрометрик айирма) ўлчанади. 
Психрометрик ўлчаш усулининг назариясини кўриб чиқайлик. 
Ҳўлланган термометрнинг бирлик юзасидан бирлик вақт давомида атроф-
муҳитга сув буғининг оқими SD(Е’–е) га тенг, бу ерда S – буғланиш юз 
бераѐтган юзанинг майдони. Бу миқдордаги сувнинг буғланишига қуйидаги 
иссиқлиқ сарфланади: 









P
e
E
LSD
Q
i
,
(3.1) 
бу ерда L – буғланишга сарфланадиган иссиқлик, Е’ – буғланаѐтган сирт 
ҳароратида сув буғининг максимал босими, е – сув буғининг босими, Р – 
ҳаво босими, – …., с – пропорционаллик коэффициенти.
Термометрга келаѐтган иссиқлик оқими икки қисмдан: атроф-муҳитдан 
иссиқлик оқими 
Q
2
 = 

S (t – t

,
(3.2) 
ва термометр стержени бўйлаб иссиқлик оқимларидан 
z
t
t
S
Q





3
,
(3.3) 
иборат. Бу ерда α – термометр резервуари юзаси ва ҳаво муҳити орасидаги 
иссиқлик алмашиниш коэффициенти, t – қуруқ термометрнинг ҳаво 
ҳароратига тенг бўлган ҳарорати, t

– ҳўлланган термометр ҳарорати, 

– 
термометр стерженининг иссиқлик ўтказувчанлик коэффициенти, S’ – 
стерженнинг резервуар яқинидаги кесим юзаси, (tt')/z – термометр стержени 
бўйича ҳарорат градиентини характерлайдиган катталик. 
Ҳўлланган термометр ҳароратининг вақт бўйича ўзгариши dt'/d

 
термометрга узатилган иссиқлик ва буғланишга сарфланган иссиқлик 
орасидаги фарқ билан белгиланади: 
(Q
2
 + Q
3
)-Q
1
=C

d
t
d

(3.4) 


37 
бу ерда C – ҳўлланган термометр резервуарининг иссиқлик сиғими. 
Q
1
, Q
2
, Q
3
лар ўрнига уларнинг қийматларини қўйиб чиқсак, 
қуйидагига келамиз: 



d
t
d
C
P
e
E
LSD
)
t
t
(
S
z
S















(3.5) 
Бу ерда 
P
P
D
D
0
0
0

деб фараз қилиб, қуйидаги катталикни киритамиз: 
0
0
P
LD
S
S
z
A





(3.6) 
А катталиги психрометрик коэффициент деб аталади. (3.5) тенгламага 
А киритилса, у қуйидаги кўринишга келади: 



d
t
d
S

Download 2,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   60




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish