Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги олий таълим тизими педагог ва раҳбар кадрларини



Download 9,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet96/114
Sana23.02.2022
Hajmi9,47 Mb.
#171837
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   114
Bog'liq
kitob

Кодекларни узатиш тезлиги 
Кодек 
тури 
кодек 
тезлиги 
кбит/с 
Товуш 
кадрининг 
размери, 
байт 
Кадрнинг 
умумий 
узунлиги, 
байт 
Ортиқча 
кадр 
коэффицент 
к 
Талаб 
қилинган 
ўтказиш 
тезлиги, 
кбит/с 
G. 711
64
80
134
134/80=1,675 108,8 
G. 723.1 I/r 6,4
20
74
74/20=3,7
23,68 
G. 723.1 
h/r
5,3
24
78
78/274=3,25 5 17,225 
G. 729
8
10
64
64/10=6,4
51,2 
m туридаги кодекни қўллаш шароитида маълумот узатиш учун
ўтказувчанлик полосасини қуйидаги тарзда аниқлаймиз: 
(8) 
бу ерда 
- ортиқча кадр коэффицент, ҳар бир кодек учун алоҳида 


IV. АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ МАТЕРИАЛЛАРИ 
173 
хисобланади, кадрнинг умумий узунлигини товуш кадри размерига нисбати. 
Мисол сифатида оммабоп G.711 кодекини кўриб чиқамиз Узатилаѐтган
хабарни шартли равишда иккита қисмга бўламиз: нутқли хабарга ва
хизмат қилувчи протоколлар сарлавхасига. RTP/UDP/IP/Ethernet ( бу
протоколлар бизнинг вазиятимизда маълумотларни узатиш учун талаб
қилинади) протокол сарлавхаларининг йиғиндиси 54 байт (12+8+20+14).
Бундай турдаги кодекдан фойдаланганданда кадрнинг умуммий узунлиги
134 байтни ташкил этади. Бунда ортиқчалик коэффициент: = 134/80 = 
1,675га тенг бўлади. 
Бундай парметрнинг асосий мақсадини қуйидагича
шакллантирамиз: 
Бир байт нутқли хабар узатиш учун умумий мураккабликдаги 1,7 
байт ўлчамидаги кадрни узатиш лозим бўлади (6.7- расм). 
6.7 расм. IP тармоғи орқали узатилаѐтган G.711 кадр формати 
VoIP тармоқлари орқали каналли коммутацияда телефон
тармоқлари учун маълумот узатишни қўллаб қувватлаш хар хил тарзда
амалга оширилади. Маълумки нутқли кодер орқали факс хабарларини
модемли DTMF ва шу каби бошқа боғланиш турларини аъмалга ошира
олмаймиз. Кўпинча бундай хабарларни узатиш учун каналлар
эмулятори « чекланмаган 64 кбит/с»дан фойдаланамиз.
Транспорт ресурсларини хисобга олган холда чақирувнинг маълум бир
қисмига фойдаланувчиларининг компрессор маълумотларисиз хизмат
кўрсатилади, бунда G.711. кодлаш ѐрдамдида каналда шаффофли 
тўхтовсиз маълумотлар узатилади. 
Амалиѐт топшириғини бажаришда ҳар бир вариант учун алохида


IV. АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ МАТЕРИАЛЛАРИ 
174 
қўлланилган кодекларнинг фоизли келишуву берилган, процентли 
боғлиқликга қараб вариантини ишлаши керак. Ҳар бир шлюз учун ушбу 
боғлиқликни текшириш керак. 
IP тармоқ орқали фойдаланувчи ахборотларини узатишни таъминлаш учун, 
ахборот сигнал протоколларини узатиш керак, бунда трафикларни узатиш 
учун транспорт тармоқ ресурсларини ҳам кўриб чилиши лозим.
Агар коммутатор қурилмаси SIP, H.323 ѐки LAN терминалларидан
фойдаланувчи абонентларни қўллаб қувватлаш имконига эга бўлса , у 
холда унга муносиб транспорт ресурсларини кўриб чиқиш лозим
бўлади.
SIP ва H.323 терминаллари мултимедиа хизматларини тақдим этиш
учун хизмат қилса, транспорт ресурсларининг кўпайиш улушини бундай
хизматлар учун сарфланадиган трафиклардан аниқлаб олса бўлади. Бу
курс ишида бу кўзда тутилмаган. 
Транспорт ресурслари аниқлангандан сўнг уланишда юқори қўрсаткичлар
аниқланади. Пакетли тармоқ орқали уланган шлюз қурилмалари
интерфейс тури ва сони каби кўрсаткичларни аниқлайди.
Интерфейс миқдорини транспорт ресурслари аниқланиш жараѐнида
тармоқнинг топологияси орқали аниқланади.
Зарур бўлган Транспорт ресурсини аниқлаш учун хар бир шлюзни
алохида кўриб чиқамиз: 
Лойихалаш жараѐнида шлюзни хар хил икки турдаги математик модел
орқали ифодалаймиз. (6.8 расм) 

оммавий йўқотишлар билан тизимни хизмат кўрсатиши; 

оммавий кутишлар билан тизимни хизмат кўрсатиши. 
Биринчи модел лойихаланган шлюзлар ѐрдамида бир вақтда қанча
миқдорда абонентларга хизмат кўрсатилаѐтганини аниқлаш мумкин.
Иккинчи модел ѐрдамида эса маълумотлар узатиш каналиниг
таснифинни фойдаланувчи томонидан узатилиши лозим бўлган
маълумотлар оқимининг талаб этилган сифат даражасидаги хизмат
кўрсатиши кўриб чиқилади.


Download 9,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish