Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги навоий давлат кончилик инстетути


-§. Жисмнинг илгариланма ҳаракат динамикаси



Download 3,76 Mb.
bet24/25
Sana28.01.2023
Hajmi3,76 Mb.
#904320
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   25
Bog'liq
механика амалиёт

2-§. Жисмнинг илгариланма ҳаракат динамикаси.
Ньютон қонунлари


2.1. 150 Н
2.2. 0,8 м/с2.
2.3.
2.4. =0,125 кг
2.5. 2 кН
2.6. 1,25 м/с2.
2.7. 4,9 м/с2. (Лифт кўтарилади)
2,45 м/с2. (Лифт пастга тушади)
2.8. 10 м/с, F=2040 Н
2.9. 27,7 кН
2.10. 3 кН, 30 кН, 300 кН
2.11. 320 Н
2.12. 7,6 Н
2.13. 560 Н.
2.14. Т1 =14,8 Н, Т2=4,8 Н.
2.15. 33 кН
2.16. Вагонга қўйилиши керак бўлган куч, биринчидан, ишқаланишни енгишга ва иккинчидан вагонга тезланиш беришга сарфланади, яъни (1) лекин , бунда - вагоннинг оғирлиги ва - ишқаланиш коэффициенти. формулаларни эътиборга олсак . Вагон текис тезланувчан ҳаракат қилаётганлиги учун бўлади. Бундан эканлигини ҳисобга олсак қуйидаги тенглама ҳосил бўлади: . Берилган қийматларни қўйиб ечсак 8200 Н бўлади ёки 8,2 кН.
2.17. 11,75 м/с
2.18. 6 кН, 50 с, 375 м.
2.19. 20 Н.
2.20. 4,9 кг.
2.21. 10 Н,  = 275 м/с
2.22. - 0,123 Н.
2.23. 0,8 кг·м/с
2.24. 5·10-23 Н·с
2.25. 4,3·10-23 кг ·м/с
2.26. 980 Н, 3 кН.
2.27. Р1 =48 кг м/с Р2= 64 кг м/с, 16 Н
2.28. Иш А юкнинг потенциал энергиясини ошириш ва унга а тезланиш бериш учун сарфланади, яъни , бундан . Берилган қийматларни қўйиб ечамиз 29,4 м/с2.
2.29. А=26 Ж
2.30. А=45 кЖ
2.31. А1=21 Ж, А2=64 Ж
2.32. 2 кг, 4 м/с
2.33. А=2,25 МЖ, 375 м.
2.34. А=6 кЖ, Еп=294 Ж.
2.35. 2,5 м.
2.36. 0,6 м/с
2.37. U=5,14 км/соат, U=1,71 км/соат.
2.38. U=17,8 км/соат, U=53,5 км/соат, U= - 17, 8 км/соат «минус» ишора вагоннинг снаряд ҳаракатининг йўналишига қарши кичик тезлик билан ҳаракатланишини кўрсатади.
2.39. U1=- 6 м/с «минус» ишора кичик парчанинг граната отилиш йўналишига тескари ҳаракатланишини билдиради.
2.40. 49 Ж
2.41. 150 кЖ


3-§. Қаттиқ жисмнинг айланма ҳаракат динамикаси


3.1. 9,7·1037 кг·м2, 7·1033 кг·м2/с.
3.2. 0,012 кг·м2
3.3. М=100 Нм
3.4. 2,45 рад/с2
3.5. М=2,72 Нм
3.6. Дискни айлантирувчи натижавий куч моменти қуйидагига тенг. (1) Бу куч моменти динамиканинг асосий қонунига асосан жисмнинг бурчак тезланиши билан қуйидагича боғланишга эга. (2) бунда , (3) дискнинг инерция моменти. (1), (2) ва (3) дан дискнинг массасини топамиз: ; ;
; =7,36 кг
3.7. 0,07 кг·м2
3.8. 6,2·10-3 кг·м2
3.9. 1,2 рад/с2
3.10. 513 Н·м, 600 айл.
3.11. -10 рад/с2 , N=80 айл.
3.12. 763 Н.
3.13. 200 м/с2
3.14. 10 кг·м2
3.15.
3.16. 3 м/с2
3.17. 9,5 кг·м2.
3.18. 1,1 с, 0,81 Ж, Т=4,1 Н.
3.19.
3.20. 24 Ж.
3.21. 0,1 Ж
3.22. , Ж.
3.23. 50 Ж. 37,5 Ж.
3.24. 7,5 рад/с.
3.25. 0,0648 кг·м3
3.26. 7,07 м/с
3.27. 4·10-3 кг·м2.
3.28. 355 Ж.
3.29 3,8 кг·м2/с.
3.30 S=4,1 м
3.31 34,1 Ж , миснинг зичлиги.
3.32 308 Н·м , 100 с.
3.33 490 Ж.
3.34 2,51 мЖ
3.35 15,8 кЖ
3.36 A= 22 кЖ
3.3 34,1 Ж миснинг зичлиги.
3.38 3,8 кЖ
3.39 - 0,21 рад/с2, 0,42 Нм, 630 Ж, 240 айл.
3.40 M= 28,26 Н м., 35,5 кЖ
3.41 I=0,01 кг м2, 9,4·10-2 Нм
3.42 5 с.
3.43 7,1 м/с
3.44 14 рад/с, 1,05 м/с, 2,1 м/с
3.45 4 кВт
3.46 Ҳаракат миқдорининг сақланиш қонунига асосан (1) бунда I1- бир четида одам турган платформанинг инерция моменти, I2- марказида одам турган платформанинг инерция моменти, ва - одамнинг биринчи ва иккинчи туриш вазиятидаги платформанинг бурчак тезликлари. Бу ҳолда (2) ва бунда платформанинг радиуси, - платформанинг массаси ва -одамнинг массаси. (2) ва (3) ни (1) формулага қўйиб, эканлигини назарда тутсак (бунда n- платформанинг секунддаги айланиш сони) қуйидагини оламиз.
бундан
22 айл/мин.
3.47 21 айл/мин.
3.48 0,49 айл/мин.
3.49 1,16 с
3.50 1,07 с


4-§. Механик тебранишлар ва тўлқинлар


4.1. 0,2 с. 5 Гц. 2·3,14·5 = 31,4 рад/с
4.2. 0,25 м. 2 с. 3,1,4 рад/с. .
4.3. см.
4.4. м.
4.5. мм, х1=35,2 мм, х2=0
4.6. Гармоник тебранма ҳаракат тенгламаси , масаланинг шартига кўра , бундан ташқари 24 с ва . Демак , яъни = , бунда 2 с.
4.7. 1 секунддан сўнг.
4.8. 4·10-2 м. 1 с. Гц. . 0,25 м/с2. - 1,58 м/с2.


4.9. 4 с, =3,14·10-2 м/с, =4,93·10-2 м/с2
4.10. Шартга кўра . Бунда тезлик , =1 яъни = бўлганида (бунда ) тезлик максимал бўлади. Шундай қилиб, 0, 6, 12 с. .. вақт пайтида максимал тезликка эришади. яъни бўлганида тезланиш максимал бўлади. Шундай қилиб 3, 9, 15 с... вақт пайтида максимал тезланишга эришади.
4.11. 0,136 м/с
4.12. м.
4.13. А=3,1·10-2 м. Т=4,1 с.
4.14. 246 мкН.
4.15. 197 мкН. 4,93 мкЖ
4.16.
4.17. 1,5·10-2 м =1,5 см.
4.18. Т=19,86 с.
4.19. 9,78 м/с2
4.20. =1,63 с., = 2,61 с.
4.21. = 1,26 кг.
4.22. Т=0,78 с.
4.23. 12 Н/м, 0,57 с, 2,4мЖ.
4.24. 805 Н/м
4.25.
4.26. А=4,6·10-2 м,
4.27. рад.
4.28. А=2,24 см, 0,159 с-1, рад,
4.29. А=5 см, , см.
2-боб
Молекуляр физика ва термодинамика


5-§. Молекулаларни кинетик назария ва термодинамиканинг
физик асослари.


5.1. 5,3·10-26 кг, 7,3·10-26 кг.
5.2. 2·10-3 кг/моль элемент водород.
5.3. 1,06·10-25 кг, 9,4·1024; 15,6 моль.
5.4. 3,2 кг/м3.
5.5. 4,3·1024 та; 7,14 моль.
5.6. 6·10-4 кг; 0,3 моль.
5.7. 6,7·1021 та
5.8. Газнинг турини аниқлаш учун унинг нисбий молекуляр массасини аниқлаймиз: кг/моль, демак, берилган газ азот экан.
5.9. , .
5.10. 0,212 кг.
5.11. 8,95·108 Па.
5.12. К
5.13. м3.
5.14. 28·10-3 кг/моль
5.15. м3.
5.16. 64 г.
5.17. кмол.
5.18. 0,10 кг/м3.
5.19.
5.20.
5.21. 1,6·106 Па = 1,6 МПа.
5.22. м3.
5.23. 1,13 кг.
5.24. 0,72 г.
5.25. 7,5 кг.
5.26. 32·10-3 кг/моль
5.27. 10 кг.
5.28. , , , , 1,5 г.
5.29. 1,1 марта.
5.30. 1,3 марта.
5.31. 2 марта камаяди.
5.32. 1,08·105 Па, 1,16·105 Па.
5.33. 1,3 кг/м3.
5.34.
5.35. Дальтон қонунига асосан га тенг. 4,6·10-3 кг/моль
, .


5.36. 2,5 г.
5.37. Дальтон қонунига асосан идишда температура бир ҳил, шунинг учун ,
, ,
Н/м2.
5.38. кг/м3.
5.39. =3,3·1022 та
5.40. =1·1027 та
5.41. =4,5·1023
5.42. кг/кмоль., =0,2·10-25 кг., 6,67·10-27 кг
5.43. 6,6·10-26 кг. 2,83·10-26 кг
5.44. 4,42·1022 та. =6,62·1017 та
5.45. =3,3·1022 та
5.46. =4 кг/кмоль бу гелийнинг моляр массаси.
5.47. = 0,0963 кг.
5.48. Т=6430К
5.49. =0,14 кг
5.50. Р=1,4·105 Па.
5.51. .

.
. Шартга кўра , бу тенгламани га нисбатан ечамиз. . =13,5 кг.
5.52. 28,9 кг/кмоль
5.53. Н/м2 Н/м2
5.54. Р=1,44·105 Н/м2
5.55. 18,5 м3
5.56. =0,46 кг.
5.57. m=34,6 гр
5.58. 1,3 кг.
5.59. 9400 Н.
5.60. Бирикма тузилиши унинг моляр массаси , 16
16 рақам - учунгина ўринли, демак метан экан.


5.61. Изланаётган бирикма кўринишида бўлсин, у ҳолда , га нисбатан ечамиз. қийматларни қўйиб ечсак =44кг/кмоль.
=44кг/кмоль рақам газ учун ўринли.
5.62. Кислород грам молекуласини сони
1 грамм молекуладаги молекула сони Авогадро сонига тенг, яъни электронларнинг атомдаги сони унинг тартиб номерига тенг. кислородда 2 та атом бор, демак та электрон бор.
5.63 4,6·102 Н/м2
5.64 Шар жойлашган идиш хажмидаги хаво массасига тенг бўлса шар кўтарилади. Менделеев – Клапейрон тенгламасидан ни топамиз. 12,5 гр.
5.65 =0,01 кг/м3
5.66 =2·105 Н/м2
5.67. 1 баландликда мувозанат шарти:
2 баландликда мувозанат шарти:
бу ерда балласт массаси.
, , , 4,2 кг
5.68. 30,4 гр.
5.69. =121,70К
5.70. =500 м/с
5.71. = 5·105 м/с
5.72. 4,2·1024 1/м3
5.73. =5·103 Н/м2
5.74.
5.75. = 5 кг/м3 ,
5.76. = 0,74 кг/м3
5.77. =1,9·103 м/с,
5.78. 1,88·1022 .
5.79.Газ молекулаларининг иссиқлик ҳаракат энергияси қуйидаги формуладан фойдаланилади. икки атомли газ учун 5, нинг уч қисми илгариланма ҳаракатга 2 қисми айланма ҳаракатга тегишли бўлади. кЖ. кЖ, кЖ.
5.80. 210 Ж
5.81. 83 кЖ.
5.82. 750 Ж
5.83. 2,5 гр. 167 кПа.
5.84. = 650 Ж/кг·град. =910 Ж/кг·град.
5.85. = 650 Ж/кг·град.
5.86. =685 Ж/кг·град.
5.87. 1,59
5.88. Газ олган иссиқлик миқдори бу ерда
, бундан , аммо .
К, демак
= 1156 – 283оК= 873 К, 7,9·103 Ж
=1,8 кЖ. =7,6 кЖ
5.89. Иситилишдан аввалги газ босимини га кўра = 5·105 Н/м2 эканлигини аниқлаймиз. = 13,5·105 Н/м2
Иситиш давомида шунинг учун ёки қийматларини қўйиб ечамиз. = 4,15 кЖ.
5.90. 1) ҳолда . Лекин ва бундан ёки .
Демак =700 Ж
2) ҳолда , Лекин ва бундан
, ёки , Демак =500 Ж.
5.91. Ҳавога берилиш керак бўлган иссиқлик миқдорини қуйидаги формуладан топамиз.
(1)
ни топиш учун газнинг иситилишигача ва иситилгандан кейинги ҳолат тенгламаларини ёзамиз. бўлганлигидан ва бўлади, бундан ёки
(2)
(2) формулани (1) формулага олиб бориб қўйсак, қуйидаги тенглама ҳосил бўлади. энди ни ҳисоблаймиз, масалани шартларига асосан = 10 кЖ.
5.92. =208 Ж.
5.93. 25000К, = 16,3 кЖ.
5.94. =6,25 кЖ. 4 , 4
5.95. =102 Ж., =1,57 км/соат, 133 кПа.
5.96. =830К
5.97. Молекулаларнинг тезликлари бўйича тақсимланиш қуйидаги формула билан ифодаланади.
(1)
бундан - нисбий тезлик. Бизнинг ҳолда = 10 м/с ва =10 м/с эҳтимоллиги энг ката тезлик 376 м/с. Демак ва , ва унда (1) формуладан 0,004 = 0,4%
5.98. 2,3 км
5.99. =12,8 Н, =7,8 Н
5.100. 5,5 км.



Download 3,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   25




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish