Физик катталикларнинг ЖАДВАЛЛАРИ
1.Астрономик катталиклар
Космик жисм
|
Ўртача радиус, м
|
Массаси, кг
|
Ўртача зичлиги,
|
Ўз ўқи атрофида айланиш даври, сутка
|
Қуёш
|
|
|
1,41
|
25,4
|
Ер
|
|
|
5,52
|
1,00
|
Ой
|
|
|
3,30
|
27,3
|
Қуёш системаси сайёралари
|
Қуёшдан ўртача масофаси км
|
Қуёш атрофида айланиш даври (йил ҳисобида)
|
Меркурий
|
57,87
|
0,241
|
Венера
|
108,14
|
0,615
|
Ер
|
149,50
|
1,000
|
Марс
|
227,79
|
1,881
|
Юпитер
|
777,8
|
11,862
|
Сатурн
|
1426,1
|
29,458
|
Уран
|
2867,7
|
84,013
|
Нептун
|
4494
|
164,79
|
Плутон
|
9508
|
248,43
|
2. Қаттиқ жисм ва суюқликларнинг зичликлари
Қаттиқ модда
|
|
Суюқлик
|
|
Газ (нормал шаритларда)
|
|
Олмос
|
3,5
|
Ацетон
|
0,79
|
Азот
|
1,25
|
Алюминий
|
2,7
|
Сув
|
1,00
|
Аргон
|
1,78
|
Темир
|
7,8
|
Глицерин
|
1,26
|
Водород
|
0,09
|
Олтин
|
19,3
|
Мой
|
0,90
|
Ҳаво
|
1,29
|
Муз
|
0,9
|
Керосин
|
0,80
|
Кислород
|
1,43
|
Мис
|
8,9
|
Симоб
|
13,6
|
Гелий
|
0.18
|
Никель
|
8,9
|
Спирт
|
0,8
|
Карбонат ангидрид
|
1,98
|
Қалай
|
7,4
|
Эфир
|
0,7
|
|
|
Қўрғошин
|
11,3
|
|
|
|
|
Кумуш
|
10,5
|
|
|
|
|
Пўлат
|
7,8
|
|
|
|
|
Шиша
|
2,5
|
|
|
|
|
Рух
|
7,0
|
|
|
|
|
Чўян
|
7,8
|
|
|
|
|
Ош тузи
|
2,2
|
|
|
|
|
Марганец
|
7,4
|
|
|
|
|
Вольфрам
|
19,3
|
|
|
|
|
Платина
|
21,4
|
|
|
|
|
Уран
|
18,7
|
|
|
|
|
3. Жисмларнинг иссиқликдан кенгайиш коэффициенти
Қаттиқ жисм
|
Чизиқли кенгайиш коэффициенти
|
Суюқлик
|
Ҳажмий кенгайиш коэффициенти
|
Алюминий
|
2,4
|
Глицерин
|
0,5
|
Темир
|
1,2
|
Керосин
|
1,0
|
Кварц
|
0,04
|
Симоб
|
0,18
|
Мис
|
1,7
|
Спирт
|
1,1
|
Пўлат
|
1,1
|
|
|
Шиша
|
0,9
|
|
|
Рух
|
2,9
|
|
|
4. Эластиклик модули
Материал
|
Е, ГПа
|
Алюминий
|
70
|
Темир
|
200
|
Мис
|
130
|
Қўрғошин
|
16
|
Пўлат
|
210
|
Шиша
|
60
|
Модданинг солиштирма иссиқлик сиғими
Модда
|
Ж/(кг · К)
|
Модда
|
Ж/(кг · К)
|
Алюминий
|
0,90
|
Қўрғошин
|
0,13
|
Сув
|
4,019
|
Кумуш
|
0,23
|
Темир
|
0,46
|
Сулфат кислота
|
1,59
|
Керосин
|
2,14
|
Спирт
|
2,43
|
Муз
|
2,1
|
Пўлат
|
0,46
|
Мис
|
0,38
|
Шиша
|
0,83
|
6. Диэлектрик киритувчанлиги
Модда
|
|
Модда
|
|
Сув
|
81
|
Парафин
|
2,0
|
Мум
|
3,0
|
Плексиглас
|
3,5
|
Гетинакс
|
5,0
|
Слюда
|
7,0
|
Кварц
|
4,5
|
Шиша
|
7,0
|
Керосин
|
2,0
|
Чинни
|
6,0
|
Мой (ёғ)
|
5,0
|
Эбонит
|
3,0
|
7. Ўтказгичларнинг солиштирма қаршилиги
Модда
|
Солиштирма қаршилиги Ом · м
|
Температура коэффициенти
|
Волфрам
|
5,3
|
4,6
|
Темир
|
8,7
|
6,2
|
Константан
|
50
|
|
Мис
|
1,7
|
4,3
|
Нихром
|
110
|
0,4
|
Қўрғошин
|
21
|
4,2
|
Пўлат
|
15
|
6,0
|
Кўмир
|
400
|
0,8
|
8. Асосий физик доимийлар
Физик доимийлар
|
Белгиланиши
|
Сон қиймати
|
Ёруғликнинг вакумдаги тезлиги
|
c
|
|
Гравитацион доимий
|
G
|
|
Авагадро доимийси
|
|
|
Универсал (моляр) газ доимийси
|
R
|
|
Болъцман доимийси
|
k
|
|
Фарадей доимийси
|
F
|
|
Элементар заряд
|
e
|
|
Электроннинг массаси
|
|
|
Протоннинг массаси
|
|
|
Нейтроннинг массаси
|
|
|
Электроннинг солиштирма заряди
|
|
|
Массанинг атом бир-лиги ( нуклид атоми массасининг ½ улуши)
|
1 м.а.б.
|
|
Электр доимийси
|
|
|
Магнит доимийси
|
|
|
Планк доимийси
|
|
6,62 10-34 Ж с=4,14 10-15 эВ с
1,054 10-34 Ж с=6,59 10-14 эВ с
|
Ж А В О Б Л А Р
1-боб
Механиканинг физик асослари
1-§. Кинематика
1.1.
1.2.
1.3. ,
1.4.
1.5. 1) =8,4 с, 2) = 7,3 с, 3) =7,8 с.
1.6.
1.7. ; мин.
1.8. ; =100 м.
1.9. ; =0,57 км.
1.10. =30 с; =0,23 км.
1.11. =24 м, =38 м/с, 42 м/с2
1.12. =7 м/с, 4 м/с2
1.13. 2 м/с2; = 3 м/с; =5 м/с; =7 м/с.
1.14. 40с, 80м, 0,1 м/с2
1.15. 12с, < >=0,64 м/с2
1.16. Таърифга асосан:
м.
1.17. Горизонтал отилган тошнинг силжишини горизонтал ва вертикал лардан иборат иккита ташкил этувчиларга ажратиш мумкин (1 расмга қаранг). Харакатнинг мустақиллик қонунини қўллаб, қуйидагиларга эга бўламиз; , бунда ҳаракат вақти.
Бундан
1) ,
2 ) м,
3) ва ,
4) ,
1-расм
1.18. 1) =1,22 м,
2) = 10 м/с,
3) = 11,1 м/с,
4)
1.19. =5,9 м
1.20. Жисм траекториясининг энг юқори нуқтасига кўтарилиш вақтини топамиз, қуйидаги формулага асосан . Энг юқори нуқтада с ни топамиз. Бундан кўринадики с пайтда жисм юқори нуқтадан тушаётган экан. Масалани энди қуйидагича таърифлаш мумкин: «Жисм горизонтал равишда м/с тезлик билан отилган. Ҳаракат бошланишидан = (1,25-0,75) с = 0,5 с ўтгандан кейинги тангенциал ва нормал тезланиш топилсин».
Ж исм тезлигининг горизонтал ташкил этувчиси ўзгармас бўлганлигидан тезланишнинг горизонтал ташкил этувчиси нолга тенг. Шунинг учун жисмнинг тўла тезланиши вертикал равишда пастга йўналган бўлиб, у оғирлик кучининг тезланишига тенгдир. Шундай қилиб,
Расмдан кўринадики
м/с2
м/с2
2-расм
1.21. 16,25 рад. . 3 айл.
1.22. 7,27·10-5 рад/с, 14,5·10-5 рад/с, 1,74·10-3 рад/с, 1,19·10-3 рад/с, 7,8 км/соат
1.23. Текис ўзгарувчан айланма ҳаракатда қуйидаги иккита ҳаракат тенгламаси ўринлидир:
(1) ва (2).
Шартга кўра у ҳолда (1) ва (2) тенгламалар қуйидаги кўринишга эга бўлади:
(3) ва (4)
(3) ва (4) ларни биргаликда ечиб ва эканлигини ҳисобга олиб 3,2 рад/с2 эканлигини топамиз
1.24. 1,26 рад/с2 360 айл.
1.25. -0,21 рад/с2 240 айл.
1.26. 10 с.
1.27. 6,3 с. дан кейин 9,4 айл.
1.28. , 1,2 м/с2 6,7 м/с2
1.29. 3,14 рад/с, 0,314 м/с, 0,314 м/с2, 0,986 м/с2, 1,03 м/с2,
1.30. 4,5 м/с2 0,06 м/с2
1.31. 4 м/с, 2 м/с2, 2 м/с2 2,83 м/с2
1.32. 14 рад/с, 1,4 м/с, 12 рад/с2 1,2 м/с2, 19,6 м/с2
1.33. 1,2 м
1.34. 0,872 с, 14,8 м/с2
1.35. 0,85 м/с, 8,5 рад/с, 3 рад/с2
1.36. 0,63 рад/с2 565 та
1.37. 2,75 с 3 айл.
1.38. 3,2 м/с, 25,6 м/с2 2,4 м/с2, 25,7 м/с2
1.39. 48 та
Do'stlaringiz bilan baham: |