12-ЛАБОРАТОРИЯ ИШИ
КАНОП ТОЛАСИНИНГ УЗУНЛИГИ ВА ЧИЗИҚИЙ ЗИЧЛИГИНИ АНИҚЛАШ
Ишнинг мақсади:
Каноп толасининг ўртача узунлигини ва унинг чизиқий зичлигини аниқлашни ўрганиш.
Топшириқлар:
1.Каноп толасининг ўртача узунлигини аниқлаш усули ёзилсин;
2.Каноп толасининг чизиқий зичлигини аниқлаш усули ёзилсин;
Ишни бажарилиш тартиби:
Берилган каноп толасидан керакли миқдорда намуна танланиб, унинг узунлиги бўйича саралаб, гуруҳларга ажратилади ва ҳар бир гуруҳ тарозида тортилади натижалар жадвалга ёзилади ва олиган қийматлар бўйича узунлиги ҳисоблаб топилади. Шунадн сўнг, толадан намуна олиниб, унинг чизиқий зичлиги аниқланади.
Тажриба иши учун олинган толадан тарам тайёрлаб олинади. Унинг бир томони тенглаштирилиб АВ билан белгиланади. Қарама-қарши томони толаларнинг калта ва узунлигига боғлиқ бўлади.
Толаларни саралаш ишлари тарамни чап қўлимиз билан қисган ҳолда амалга оширишимиз мумкин. Ўнг қўлимиздаги қисқич ёрдамида ёки кўрсаткич бармоғимиз билан узун С,Д ва Е толаларни ола бошлаймиз. Шу жараён тола тарами тамом бўлгунча давом етади. Олинган тола тутамларининг узунлиги ўлчанади ва массаси тортилади. Натижаларни қуйидаги формулага қўйиб ўртача массаузунлик аниқланади:
мм
38-расм.Каноп толасининг узунлигини аниқлаш жараёнининг схемаси.
15-жадвал
Узунликларнинг синифи, см
|
Узунликларнинг синифини ўртача қиймати, см
|
Синифлардаги толаларнинг массаси, г
|
Узунлик синифларини ўртачасини унинг массасига кўпайтмаси
|
250-200
|
|
|
|
199-175
|
|
|
|
174-150
|
|
|
|
149-125
|
|
|
|
124-100
|
|
|
|
99-75
|
|
|
|
74-50
|
|
|
|
49-30
|
|
|
|
29-20
|
|
|
|
19-10
|
|
|
|
9-5
|
|
|
|
4-0
|
|
|
|
Толанинг чизиқий зичлигини аниқлаш учун узун каноп толасининг ўртасидан 30 мм узунликда қирқиб олинади. Улар ёнма-ён жойлаштирилиб, иккинчи марта ўртасидан Lўр=20 мм узунликда қирқилади ва толалар сони санаб чиқилади. Толалар сонини санаётган вақтимизда шохсимон еканлигини еътиборга олиш керак бўлади. Бутун тола ёки шохланган толалар ярмидан кичик бўлса битта толага ҳисобланади. Агар элементар толаларнинг бўлиниши ярмидан катга бўлса шу шохланган толаларнинг сони билан аниқланади.
39-расм.Толанинг битталигини ифодоловчи тасвир
40-расм.Толанинг икки ва ундан ортиқлигини ифодоловчи тасвир
Тола узунлигини аниқлаб бўлгандан сўнг унинг чизиқли зичлиги-йўғонлиги аниқланади. Йўғонлик қуйидаги тартибда аниқланади. Маълум намунадан кескич ёрдамида 20 мм узунликдаги каноп толалари олиниб, унинг массаси ва толалар сони аниқланади. Сўнгра қуйидаги тенглама асосида тола болинишлигини ҳисобга олган ҳолда унинг шартли йўғонлиги аниқланади.
г/км, текс
Бунда: mўр-толалар кесиб олинган қисмининг массаси, мг
Lўр- толалар кесиб олинган қисмининг узунлиги, мм
nш- бўлинганлигини ҳисобга олинган ҳолдаги толаларнинг шартли сони
41-расм. Кесиш қисқичининг шакли.
1- ўқ; 3,4 - пичоқлар; 2,5-пластиналар
Do'stlaringiz bilan baham: |