Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги наманган муҳандислик – Қурилиш институти



Download 3,35 Mb.
Pdf ko'rish
bet52/71
Sana22.02.2022
Hajmi3,35 Mb.
#98749
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   71
Bog'liq
2-qism

Адабиётлар 
1. Цыпин И.И. Белые износостойкие чугуны. – М.: Металлургия, 2007. - 
176 с. 
2. Тилабов Б.К. Высокохромистые белые чугуны с хромом и никелем. 
Актуальные вопросы в области технических и социально-экономических наук. 
Республиканский межвузовский сборник научных трудов. – Ташкент. 1-выпуск. 
2012. - С.255-258. 
3. Мukhаmedov А.А. Тhe influence of thermal pistory on the structure and 
properties of steel – the physics of Metals abd Metallography. Vol. 74. №5. 2008 р. 
482-487. 
4. Тилабов Б.К. Структурные факторы повышения износостойкости 
литых цильпебсов, изготовленных из высокохромистого белого чугуна. 
Технологическое обеспечение машиностроительных производств. Сборник 
научных трудов I Международной научно-технической конференции. Южно-
Уральский государственный университет РФ. – Челябинск, 2013. - С.198-203. 
ТАЪЛИМ СИФАТИНИ ОШИРИШДА «СИНКВЕЙН» МЕТОДИНИ 
ҚЎЛЛАШ 
асс. Ғ.М. Пўлатов (ТДТУ Олмалиқ филиали ) 
 
 “Синквейн” методи бу - мавзуни 5 қисмга бўлиб тушунтириш. Бу 
методдан фойдаланилганда талабалар мавзуни чуқурроқ ўрганадилар. Ушбу 
методни “Кимёвий реакторлар ва уларга қўйиладиган талаблар” мавзуси 
мисолида оладиган бўлсак қуйидагича бўлади:
Мавзу 5 қисмга бўлинади; 
1.Кимёвий реакторлар хақида тушунча. 
85


2.Реакторлар турлари. 
3.ИК ва ИА системасида реакторларнинг қўлланилиши. 
4. Реакторларга қўйиладиган талаблар. 
5. Хулоса. 
1. Кундан кунга кимё саноати махсулотларига талаб ортиб бормоқда. 
Айниқса жонажон Ўзбекистонимизнинг янада гуллаб яшнашида камёб 
саналган металл ва ёғоч материаллар ўрнини полимерлар эгаллаётгани, кимё 
технологиясида ишлаб чиқарилаётган халқ истеъмол моллари турларининг 
ошиб бораётганлиги мухим ахамиятга эга. Ишлаб чиқарилаётган махсулотнинг 
миқдори ва сифати авваламбор қўлланилаётган ускуналарнинг самарали ва 
ишончли ишлашига боғлиқ. 
Хозирги кунда кимё саноати корхоналарида ўн икки мингдан ортиқ 
реактор турларидан фойдаланилади. Уларнинг номи ва ўлчамлари хам турлича. 
2. Кимёвий реакторлар- кимёвий ўзгаришлар (кимёвий реакциялар) 
амалга ошириладиган ускуна ёки аппаратдир. Ишлатилиши, амалиётдаги роли 
ёки ташқи кўринишига кўра кимёвий реакторлар турли номлар: реактор, 
колонна, минора, автоклав, камера, контакт аппарати, полимеризатор, 
гидрогенизатор, оксидловчи ва х.к. деб аталади.
Реактор(1) – хажмий. Реагентлар (кўпинча суюклик, суспензия) иш 
циклидан олдин олинади. Аралаштиргич реагентларни аралаштириб туради. 
Температура режими иссиқлик алмаштиргичдаги ташигич хисобига ушлаб 
турилади. Реакция ўтказиб бўлингач махсулот олинади, реактор тозаланади ва 
цикл қайтарилади. Жараён даврий хисобланади. 
Реактор(2) – хажмий, оқимли. Реагентлар (кўпинча газ, суюқлик, 
суспензия) узлуксиз реактордан ўтиб туради. Газ суюклик орқали 
барботажланади. 
Реактор (3) – Колонна. Саноат колонна реакторлари учун характерли 
бўлган баландликнинг диаметрига нисбати 4-6 атрофидадир (хажмий 
реакторларда бу нисбат 1 атрофида бўлади). Газ билан суюқликнинг таъсири 
реактор 2 даги кабидир. 
Реактор (4) – насадкали. Газ билан суюқлик таъсирлашади. Газ насадка 
элементлари орасида харакатланади. 
Реактор (5-8) ларда асосан газнинг қаттиқ реагент билан таъсирлашуви 
амалга ошади. 
Реактор 5 да қаттиқ реагент қимирламайди, газ холидаги (ёки суюқ) 
реагент реактордан узлуксиз ўтиб боради. Жараён қаттиқ модда бўйича 
даврийдир. 
Реактор 6 – 8 ларда жараён қаттиқ реагентлар бўйича узлуксиз давом 
этади. Қаттиқ реагент энгаштирилган холда жойлашган айланувчи думалоқ 
реактор 6 бўйлаб сурилади ёки реактор 7 орқали туширилади (қум соатига 
ўхшаш). Реактор 8 да газ пастдан берилади, газ оқими тезлиги юқоридаги 
хисобига қаттиқ заррачалар муаллақ холатда бўлади. Бу псевдо суюқ ёки 
“қайновчи” қават бўлиб, суюқликнинг баъзи хоссаларини ўзида намоён қилади.
86


Аппарат орқали 
қаттиқ материалнинг 
узлуксиз оқими амалга 
оширилиши мумкин.

Download 3,35 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   71




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish