Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мухаммад ал хоразмий номидаги тошкент ахборот технологиялари университети



Download 1,3 Mb.
bet68/158
Sana30.06.2022
Hajmi1,3 Mb.
#720300
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   ...   158
Bog'liq
АКФБ УМК 2020

В.Динамик кўрсаткичлар- ходисаларнинг вақти- вақти билан ўзгариб туришини
характерлайдиган нисбий миқдор.

  1. Структура кўрсаткичлари –бу бир қисмнинг бутун қисмга нисбатини характерлайдиган нисбий миқдордир. Улар бирон-бир ходисанинг тузилиши, таркибини аниқлайди: китоб фонди ёки китоб берилишининг билимлар соҳаси бўйича тақсимланиши, китобхонларнинг ижтимоий аҳволи ва хокозо. Таққослаш асоси қилиб бутун қисм олинади,

  2. Интенсивлик (даража) кўрсаткичлари –мазмунига кўра ҳар хил, аммо ўзаро боғланган икки кўрсаткичнинг нисбатини ўлчовчи миқдор нисбатидир. Улар ходисалар интенсивлигини, уларнинг ривожланиш даражасини характерлайди.

  3. Ўртача кўрсаткич- бу бир неча ёки кўпгина бир хил хажмларнинг умумий ёки йиғма характеристикаси

  4. Режалаштириш – бу раҳбарият харакатларининг ягона йўналишини, ташкилот аъзоларининг умумий мақсадларига эришиш йўлидаги харакат бирлигини таъминлаш воситаларидан биридир.

  5. Стратегик режалаштириш- раҳбарият томонидан қўлланиладиган ва ташкилот ўз мақсадларига эришиши учун ёрдам берадиган ўзига мос стратегияни ишлаб чиқишга олиб келадиган харакатлар, тадбирлар, қарорлар тўпламидир.

  6. Йиллик режа - кутубхона фаолиятининг асосий йўналишлари, жорий йилдаги мухим вазифалари ва иш мазмуни, ижтимоий ва маданий- маърифий ишлари, китобхонларни жалб қилиш, адабиётлар берилиши, оммавий тадбирлар ўтказиш ва хокозолар бўйича миқдорий кўрсаткичларни белгилайди.

  7. Кутубхона ички режаси- алоҳида кутубхона ҳамда унинг таркибий бўлинмалари- бўлим, шуъба (сектор), гурух, шунингдек айрим ходимлар фаолиятини белгилайди.

  8. Истиқболни белгилаш – бу ҳаёт тараққиёти қонуниятларини ўрганиш асосида у ёки бу ходисанинг келажагини олдиндан кўришдир. Келажакни идрок этиш истиқбол, айниқса узоқ муддатли режаларни илмий ишлаб чиқиш учун мухимдир

  9. Экстраполяция усули ( ёки тўғри усул) статистикадан кенг фойдаланишга асосланади ва ўтган вақтнинг қатор қўрсаткичлари бўйича уларнинг кейинги даврдаги қийматини хисобга олишдан иборат бўлади. Экстраполяция ривожланишнинг вужудга келган тенденцияларидан келиб чиқади ва уларнинг айрим вақт оралиғи давомидаги муайян параметрлари доимийлигини шарт қилиб қўяди.


  10. Download 1,3 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   ...   158




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish