Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон


Мишустин (1987) юқорида айтилган икки тур бижғиш билан бир  қаторда  учинчи тип бижғиш



Download 8,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet87/161
Sana27.06.2022
Hajmi8,75 Mb.
#710534
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   161
Bog'liq
Микробиология ва вируслогия Ваҳобов А.Ҳ. Иноғомова М. (2)

 
Мишустин (1987) юқорида айтилган икки тур бижғиш билан бир 
қаторда 
учинчи тип бижғиш
-
Бифидобактериялар амалга оширадиган 
бижғиш 
ҳам бўлиб, бу типдаги бижғишда глюкозадан сирка ва сут 
кислотаси ҳосил бўлади: 

6
Н
12
О
6
= 3СН
3
СООН + 2СН
3
СНОНСООН
гексоза сирка кислота сут кислота 
Бу типдаги бижғишни олиб борувчи сут кислотали микроорганизмлар, 
одам ва ҳайвонларнинг ҳазм системасида учрайди. Улар баъзи 
антибиотиклар (лактолин, бревин, низин, диплококцин ва ҳ.к.) ҳамда органик 
кислоталар ҳосил қилади. Тахминларга қараганда, бу организмлар ичак 
микрофлорасининг 50 - 80% ни ташқил этади ва чиритувчи, касал туғдирувчи 
ва ичакдаги бактерияларнинг антогонистлари бўлиши эҳтимолидан ҳоли 
эмас. 
Силос тайёрлаш
. Сут кислотали бижғиш процессига асосланган ҳолда 
чорва моллари учун сифатли силос тайёрланади. Ем-хашакни силослашда 
типик ва типик бўлмаган сут кислотали бижғиш процессига асосланилади. 
Бунда сут кислотадан ташқари сирка кислота ҳамда спирт ҳосил бўлади. Сут 
кислота ҳосил қилувчи бактериялар кўпайиши учун муҳит анаэроб бўлиши 
зарур, ҳўл силос вазнининг 1,5-2% миқдорида кислота тўпланади ва 
чиритувчи бактериялар ривожланишини чеклаб қўяди. Силослаш учун 
таркибида шакар кўп бўлган ўсимликлар ишлатилади (9-жадвал). 
9- ж а д в а л 
Силослаш учун ишлатиладиган ўсимликлар ва улар таркибидаги
шакар миқдори 
(А. А. Зубрилин, Е. Н. Мишустин, В. А. Харченколар маълумоти) 
Ўсимликларнинг 
группаларга 
бўлиниши 
Ўсимликлар 
Шакар 
минимуми қуруқ 
моддага 
нисбатан, (%) 
Ҳақиқий шакар 
миқдори (қуруқ 
моддага нисба-
тан, %) 
Яхши 
силосланадиган 
ўсимликлар 
Маккажўхори 
Жўхори 
Топинамбур 
Кунгабоқар 
3,4-5,4 
5,0 
4,0-9,4 
10,3-12,2 
12,0-13,8 
15,6-17,8 
19,1-23,5 
14,3-14,8 
Қийин силослана- 
диган ўсимликлар 
Нўхат 
Қашқарбеда 
8,1 
5,8-6,16 
9,6 
6,4-6,7 


88 
Вика
Себарга 
4,3-5,2 
4,5 
5,7-6,6 
5,7 
Силосланмайдиган 
ўсимликлар 
Беда 
Соя
Картошка
палаги 
5,5 
4,7-6,0 
3,6 
3,9
3,3-4,4 
2,5 

Download 8,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   161




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish