Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон


гуруҳ – риккетсиялар ва хламидалар



Download 8,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet45/161
Sana27.06.2022
Hajmi8,75 Mb.
#710534
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   161
Bog'liq
Микробиология ва вируслогия Ваҳобов А.Ҳ. Иноғомова М. (2)

10 гуруҳ – риккетсиялар ва хламидалар. 
Бу гуруҳ
 
микроорганизмлари
Rickettsiales
ва 
Chlamydiales
деб номланган 
тартибларни ўз ичига олади.
Rickettsiales
тартиби уч оилани бирлаштиради – 
Rickettsiaceae, 
Bartonellaceae ва Anaplasmataceae
. Улар кўп нопатоген, аммо ҳужайра
ичидагина кўпайадиган паразит вакилларни ўз ичига олади. 
Вакиллари таёчасимон, шарсимон ёки ипсимон шаклга эга бўлиб, ҳар 
хил риккетсиоз деб аталадиган юқумли касалликларга сабаб бўлади. 
Риккетсиялар ҳам таёқчасимон, шарсимон ва ипсимон бўлиб, спора ҳосил
қилмайди, ҳаракатсиз. Грам манфий. Ҳўжайини ҳужайрасида бинар бўлиниб 
кўпаяди. Риккетсияларни баъзи вакиллари ҳашаротлар билан симбиоз ҳолда 
яшайди. Типик вакилларидан 
Rickettsia prowazekii
тошма тиф касаллигини 
қўзғатади, кўйнак бити билан симбиозда яшайди. 
Chlamydiales
тартиби бир
Chlamydiaceae
оиласидан иборат бўлиб 
унга одамларда касаллик қўзғатадиган турлар киради. 
2 синф - Anoxyphotobacteria 
 Anoxyphotobacteria 
 
синфи 
фототроф
бактериялар 
бўлиб
кислородсиз фотосинтезни амалга оширадиган организмларни ўз ичига олади 
ва икки тартибга бўлинади: Rhodospirillales (қирмизи бактериялар) ва 
Chlorobiales (яшил бактериялар). Бу синф вакиллари шарсимон, 
таёқчасимон ва эгилган таёқчасимон бўлиб, одатда иккига бўлиниб кўпаяди. 
Баъзи турлари куртакланиб ҳам кўпаяди, грам манфий. Ҳужайраларида 
олтингугурт бўлиши ҳам мумкин. Фототроф бактерия ҳужайраларида 
бактериохлорофилл ва каратиноид пигментлари бўлади. Фотосинтезни 
амалга оширади. Фототроф бактериялар СО

ни қайтариш учун фотосинтез 
жараёнида молекуляр водородни, қайтарилган олтингугурт бирикмаларини 
ёки бошқа органик моддаларни ишлатади. Фотолитотроф ва 


48 
фотоорганотрофлар. Облигат анаэроблар. Молекуляр азотни ўзлаштириши 
мумкин. Фототрофларнинг кўпчилиги сув микроорганизмларидир. 

Download 8,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   161




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish