Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги м у ҳ а й ё ҳ а к и м о в а семасиология


 Бу ҳакда қаранг: Звегинцев В.А. Теоритико-лингвистические предпосьгпки



Download 3,53 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/64
Sana22.02.2022
Hajmi3,53 Mb.
#109510
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   64
Bog'liq
Semasiologiya (Muhayyo Hakimova)

1 Бу ҳакда қаранг: Звегинцев В.А. Теоритико-лингвистические предпосьгпки 
гипотезм Сепира-Уорфа. —В кн: Новое в лингвистике. Москва, 1960, вмп.1.
18
www.ziyouz.com kutubxonasi


С езги а ъ зо л а р и м и з ёрдам и да бевосита ҳис қилиш дан 
туш унча тубдан ф а р қ қилади. Туш унчада объектив воқелик 
умумлашган ҳолда акс этади. Оламдаги турли-туман, бир-бирини 
такрорлам айдиган нарса-ҳодисалар онгим изда ўхшаш том он- 
лари асосида муайян гуруҳларга бириктирилади. И .М .Сеченов- 
нинг фикрига кўра, агар одамга ҳар бир нарса-ҳодисанинг барча 
белгиларини эслаб қолиш и га тўғри келганда, у н ин г миясида 
ҳар бир нарсанинг минглаб алоҳида тасаввурлари сақланар эди. 
Натижада, англаш жараёни жуда қийин кечарди, ривожланмас 
эди. Л екин, инсонда тасаввурларнинг ўхш аш лик асосида қдйд 
қи ли н и ш и (туш унча) мавжуд бўлиб, у ёрдам ида барча ўхшаш 
нарсалар умумлаштирилади. Я ъни, инсон ўз даврида теракнинг 
минглаб турли ш аклларини кўрган бўлса-да1, унда терак ҳақида 
битга умумий туш унча мавжуд бўлади.
Ҳар қандай тушунчада икки асосий жихдт: тушунча ҳажми 
ва гушунча мундарижаси мавжуд бўлади. Туш унча ҳажми — 
умумлашган ҳолда акс этаётган нарса-ҳодисаларнинг синф и, 
кўлами. Тушунча мундарижаси ушбу нарса-ҳодисаларга хос 
белгиларнинг йиғиндисидир. Тушунча мундарижаси мураккаб 
структурага эга бўлиб, у бир-бирига боғлиқ бўлган бир қанча 
белгилардан иборат. Й ил туш унчасининг ҳаж мини «январь», 
«февраль», «март», «апрель», «май», «июнь», «июль», «август», 
«сентябрь», «октябрь», «ноябрь», «декабрь» таш ки л қилса, 
мунжарижаси эса қуйидаги белгилардан иборат: «вақг», «ўлчов 
бирлиги», «ойнинг қуёш атрофида айланиб чиқиш муддати», «12 
ойдан иборат».
Л е к си к м аъ н о, асо с а н , туш унча м ундариж асига б оғли қ 
б ў л а д и . М а с а л а н , с у в т у ш у н ч а с и м у н д а р и ж а с и н и н г
структураси ш артли равиш д а қуйидаги б елги лард ан таш кил 
т о п и ш и м у м к и н : 1) м о д д а, 2) с у ю қ л и к , 3) р а н г с и з, 4) 
ҳ и д с и з , 5) в о д о р о д ва к и с л о р о д д а н и б о р а т , 6) 100°да 
қ а й н а й д и га н , 7) 0°да м у зл ай д и ган , 8) ҳ а ёт н и н г асо си н и

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   64




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish