Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги м у ҳ а й ё ҳ а к и м о в а семасиология


ф арқпи алоҳида бурчақда кўрсати лади1



Download 3,53 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/64
Sana22.02.2022
Hajmi3,53 Mb.
#109510
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   64
Bog'liq
Semasiologiya (Muhayyo Hakimova)

ф арқпи алоҳида бурчақда кўрсати лади1:
маъно
туш унча
/
ном
/
денотат
М азкур схем а ҳам л е к с и к м аъ нон и белгиловчи барча 
омилларни қамраб олмайди. Лексик маънода яна сўзловчининг 
сўзланаётган сўзга, унинг маъносига бўлган субъектив муносабати 
ва сўз ёки маънонинг инсон руҳиятига таъсири каби омиллар 
ҳам мавжуд бўлади. Демак, лексик бирликнинг шаклланиши 
қуйидаги тартибда рўй беради: объектив ю қеликдаги нарса, яъни 
денотатнинг умумлашма образи онгимизда акс этади. Ушбуобразга 
и н с о н н и н г би ли м и , д ун ёқараш и , яш аш тарзи , касби каби 
ом и ллар қўш илиб туш унчани ҳосил қилади. Т уш унчанинг 
и х чам л аш ган , ўртача сави яд аги тил эгал ар и га туш унарли 
кўринишига эмоционаллик, услубий хослик, таъсирчанлик каби 
омиллар қўшилади ва унга тил эгалари томонидан ном (шакл, 
ф онемалар тизмаси) бириктирилади.
Н азорат учун савол ва топшириқлар
1. Л е к с и к м аъ н о қандай ом и л л ар б и лан белгилан ади ?
2. Л е к с и к м а ъ н о н и н г н о л и со н и й в о қ ел и к б и лан б о ғл и қ- 
л и ги н и туш унтиринг.
3. Д енотат ним а?
4. Л ексик маъно тушунча билан қандай муносабатда бўлади?
5. Л ексик маънони ифодаловчи сем антик учбурчак модели- 
н и н г м оҳи яти н и туш унтиринг.
6. Л ексик маънони ифодаловчи сем ан ти ктрап ец ия модели- 
н и н г м оҳиятинни туш унтиринг.
1 Новиков Л.А., Иванов В.В., Кедайтане Е.И., Тихонов А.Н. Современнмй 
оч-сский яи>
1
к. Теоритический курс. Лексикология. —Москва, «Русский ячмк». 
!Ч.Х7. С.91.
16
www.ziyouz.com kutubxonasi


Тушунча тафаккурнинг асосий шаклларидан бири бўлиб, 
в о қ е л и к д а г и н а р с а -ҳ о д и с а л а р г а хос бўлган тасав в у р ва 
б е л ги л а р н и н г и н с о н о н ги да ум ум лаш ган ҳолда и н ъ и к о с 
этишидир. Туш унчанинг асосини воқеликдаги нарса-ҳодисалар 
таш кил қилади. Нарса-ҳодисаларнинг белгилари инсон онгида 
умумлаш ган ҳолда акс этади. У ш бу туш унча (умум лаш ма 
инъикос) асосида лексик маъно ҳосил бўаади. Лексик маънонинг 
ш аклланиш и жараёнида воқеликдаги нарса-ҳодиса ҳақидаги 
ту ш у н ч а и х ч а м , б ар ч а ти л э г а л а р и г а ту ш у н а р л и ҳолга 
келтирилади ва номга (белгига) бириюгирилади. М асалан, биз 
умримиз давомида дарахтнинг юзлаб турларини, миллионлаб 
ш а к л д аги л а р и н и кўрган м из. Л е к и н у л ар н и н г б ар ч аси н и
онгимизда эслаб қола олмаймиз. Кўрган дарахтларимизнинг 
барчаси учун умумий бўлган, уни гулдан, бутадан фарқповчи 
белгилари он ги м и зда акс этади, сақпанади. Д ем ак, дарахт 
ҳақидаги тушунча деганда, воқеликдаги барча дарахтлар учун 
умумий бўлган белгиларнинг онгимизда акс этиш и тушунилади. 
Л екин айтиб ўтиш жоизки, дарахт ҳақидаги тушунчаларимиз 
бир-бирим изникидан ф ар қ қилиш и табиий. Ботаник олим, 
талаба ёки 5 ёш ли боланинг дарахт ҳақидаги тушунчалари бир- 
биридан фарқли бўлади. Ўртача савиядаги инсоннинг дарахт 
ҳақидаги тушунчаси шундай бўлиши мумкин: танали, илдизли, 
шохли, баргли, кўп йиллик, мевали, ерда ўсувчи ўсимлик. Ушбу 
тушунча ўртача савиядаги тил эгасига тушунарли бўлган ихчам, 
си қ и қ ҳолатга келтирилади ва унга ном бириктирилади. Ихчам 
ҳолатга келтирилган ва маълум номга эга тушунча лексик маънога 
айланади. Ю қоридаги тушунчамиз д а р а х т товушларидан 
иборат номга эга ва лексик маъноси қуйидагичадир: танали, 
шохли, илдизли, кўп йиллик ўсимлик. Дарахт тушунчаси лексик 
маънога айланар, номга бириктирилар экан, у энди тафаккур 
бирлигидан тил бирлигига айланади ва тил системасида ўзига 
хос ўринга эга бўлади. Дарахт лексемаси тил сисгемасида «ўсимлик 
номлари» мазмуний гуруҳида элем снг ҳдаооШЕп шбг^ашмлик -

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   64




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish